Аутор: dadovadmin

У позоришту Дадов, у петак 27. децембра, одржана је премијера представе „Не иди од куће, дерле“, коју је режирала Невена Мијатовић, по тексту Ирене Перезановић. Кореограф је Мирко Кнежевић, а у представи играју: Влада Папрић, Јелена Благојевић, Будимир Стошић, Анастасија Мартиновић, Петар Богдановић, Филип Папрић, Лазар Ненадовић, Александра Урошевић, Драган Суботић, Анђела Вукчевић, Ива Ристић, Анђела Џаферовић, Мина Томић, Анђела Крибл, Никола Милошевић.

У наставку погледајте слике гостију и фотографије представе:

&нбсп;

Нове аудиције за школу глуме и говора Омладинског позоришта ДАДОВ биће одржане 11. и 18. јануара 2020. године у 11 часова у просторијама театра.

За шездесет година свог постојања, колико најстарије Омладинско позориште ДАДОВ ове године прославља, своју каријеру у њему је започело више од стотину драмских уметника, глумаца, редитеља, драматурга попут Милоша Жутића, Светлане Цеце Бојковић, Предрага Ејдуса, Јелисавете Секе Саблић, Феђе Стојановића, Мирјане Карановић, Даре Џокић до оних најмлађих генерација Тамаре Драгичевић, Ивана Зекића, Милоша Биковића и Бранкице Себастијановић.

Овог јануара ДАДОВ организује велику аудицију свим заинтересованим ученицима основних и средњих школа. Полазницима Школе глуме и говора ДАДОВ биће пружена прилика да се упознају са глумом и сценским наступом а часови су прилагођени како онима који себе виде у глумачком позиву и желе да развијају свој таленат, тако и деци која би да стекну самопоуздање, говорне вештине, и кроз дружење науче нешто више о позоришту, уметности али и себи.

За аудицију је потребно припремити рецитацију, имитације и монолог.

Уколико су потребне додатне информације, позовите нас на 0113243643.

Заменик градоначелника Горан Весић, министар кулутре и информисања Владан Вукосављевић и амбасадор Руске Федерације у Београду Александар Боцан-Харченко открили су 9. децембра у 13х споменик истакнутом руском архитекти Николају Краснову.

У парку Мали Ташмајдан, догађају су присуствовали помоћник градоначелника Београда Андреја Младеновић, главни градски урбаниста Марко Стојчић, градски секретар за културу Иван Карл, председник Хералдичког клуба Драгомир Ацовић, представници Града Београда и Општне Врачар, као и потомци Николаја Краснова.

Андреја Младеновић је истакао да се данашњим даном враћа дуг великом човеку, архитекти и уметнику, а у склопу обележавања 80 година од смрти Николаја Краснова.

Он је подсетио да се откривањем споменика заокружује процес започет 2015. године, када је Николај Краснов добио улицу у Београду и откривена плоча са његовим именом.

– Хвала му на свему што је учинио за наш град, али хвала и другим Русима који су после Октобарске револуције дошли у Београд и дали свој допринос да наша престоница изгледа лепше и боље. Прошло је, такође, 100 година од доласка руских миграната у главни град Србије и данашње откривање споменика архитекти Краснову је на симболичан начин посвећен свима њима, а представља и осврт на сце што су урадили за нашу земљу и народ – указао је Младеновић.

Амбасадор Боцан-Харченко захвалио је руководству Републике Србије и Града Београда на реализацији овог пројекта, како је истакао пројекта сећања на изванредног архитекту.

– Наслеђе Николаја Краснова у Русији и Србији је значајна карика која додатно повезује наша два народа и државе у пријатељству, братству и заједничкој сарадњи. Немогуће је замислити изглед Београда без стваралаштва Николаја Краснова, који је у Србији пронашао своју другу отаџбину – указао је Боцан-Харченко.

Он је додао да је Краснов, као и многи Руси који су дошли у Србју, дао своју снагу, вештину, умеће и стваралаштво.

– Он је велики и снажан човек, јер само такав човек је после најтежих догађаја у Русији – првој отаџбини, успео да сачува стваралачки дух и у другој отаџбини – закључио је амбасадор.

Драгомир Ацовић је подсетио да је Николај Краснов када је стигао у Србију и Београд иза себе имао блиставу стручну каријеру са звањем архитекте царског двора и статус академика.

– Прошло је 80 година откако Николај Краснов не хода међу нама, а ми још ходамо са њим и међу његовим делима. Београд који ми познајемо део је и Красновљевог дара нама – закључио је Ацовић.

Споменик је дело аутора Небојше Савовића Неса и налази се прекопута зграде Архива Србије, који је изграђен према пројекту Николаја Краснова.

Град Београд и Секретаријат за културу одужују се великом руском архитекти Николају Краснову. Тим поводом, свечано откривање споменика Краснову у Београду, у извршној продукцији Омладинског позоришта „Дадов”, заказано је за 9. децембар.

Аутор споменика је вајар Небојша Савовић Нес, чији је рад изабран на конкурсу као идејно решење за споменик Краснову. Међу делима која се могу сврстати у историју и бисере српске архитектуре, а које је пројектовао архитекта Краснов, јесу зграда Министарства финансија и зграда Архива Србије. Краснов је био ангажован и на обнови Цркве Ружице на Калемегдану, унутрашњем уређењу Дома Народне скупштине Републике Србије и других значајних грађевина.

Поводом ове свечаности, у Београд долази висока делегација Државне Думе Руске Федерације, Града Москве и Града Јалте, праунук славног архитекте, као и бројни познаваоци дела Краснова. За њих ће челници Града Београда организовати пријем у Старом двору, где ће бити отворена изложба „Николај Краснов”, уз драмски приказ по тексту Милована Витезовића, а у режији Славенка Салетовића. Након тога свечано ће бити откривен споменик на Малом Ташмајдану.

Пројекција документарног филма „Од дужности и заклетве не одступај” планирана је послеподне у Омладинском позоришту „Дадов”.

Манифестација „Дани слободе 2019”, којом се обележава ослобођење Београда у Првом и Другом светском рату, обележена је у Београду.

Манифестација је обухватила низ догађаја, концерата, изложби , као и меморијални дефиле „Победа слободе”.

Александар Гаталица је навео да „Дани слободе”, како и сам назив манифестације говори, славе пре свега слободу. 

– Мислим да је идеја да се направи манифестација између два важна датума у историји Београда, 20. октобра и 1. новембра, заиста одлична. То је уједно и одличан повод да се подсетимо свега што је остало након 20. века, који се често назива веком идеологија. Оно што је карактеристично за период након 20. века и што је константа у том периоду јесте слобода. Покушали смо да скренемо пажњу на оба датума када је Београд ослобађан и да неке помало заборављене ствари презентујемо публици – рекао је Гаталица

Председник Скупштине града Београда Никола Никодијевић рекао је да је поносан што је Скупштина града донела одлуку да се једном манифестацијом заједно обележи ослобођење Београда у Првом и Другом светском рату.

Сви програми у оквиру манифестације били су бесплатни, а како је то изгледало, погледајте у наставку:

&нбсп;

Јуче је у Новом саду, у оквиру фестивала УПАД, изведена представа “Талас”.

О фестивалу:
УПАД је нови позоришни фестивал који покреће Студентски културни центар Нови Сад. Овај фестивал је део активности на међународном ЕУ пројекту “БеСпецтАцтиве!” у коме СКЦНС учествује као партнерска организација.
УПАД представља специфичан концепт фестивала чију су селекцију програма направили активни млади гледаоци.

Коментар након извођења представе:
То се зове употреба театра у омладинском раду. Имате јако паметне младе људе. Свака част!

Представа ТАЛАС је на репертоару Дадова и 20. новембра. Видимо се у позоришту!