Тачно пре 1146 година, 16. априла 878 г, први пут је у писаном документу поменуто име Београд, а пре 157 година, 19. априла 1867 г, извршена је симболична предаја кључева града од стране турских власти кнезу Михаилу и Београд од тада поново постаје српски град. У спомен на ова два изузетно важна датума за историју Београда, од 2003. године Град Београд, у априлу сваке године организује културно-уметничку манифестацију „Дани Београда“. Тако је било и ове године а мото овогодишњих „Дана Београда“ био је „Београду с љубављу“.
Богат и разнолик програм “Дана Београда 2024“ наставио је традицију претходних са циљем да представи савремено културно-уметничко стваралаштво али и да подсети на богато историјско и културно наслеђе нашег града. Програмски формати у којима је реализован програм манифестације били су слични као претходних година: протоколарни догађаји, тематске изложбе, едукативна јавна вођења – обилазак знаменитих културно историјских споменика нашег града, пригодни позоришни, односно музичко-сценски игрокази, бесплатне позоришне представе за грађане…
Већ традиционално у оквиру програма „Дана Београда“ организује се и додела Награда Града Београда. Награде града Београда су најзначајније градске награде које се додељују организацијама и појединцима за достигнућа остварена у деветнаест различитих области уметности, науке, привреде, спорта. Овогодишњи добитници награда су заслужни појединци који су својим радом у претходној години изузетно унапредили културни, научни, привредни и спортски живот у Београду… Тим поводом је 15. априла у Свечаној сали Скупштине града одржана седница Привременог органа града Београда на којој су представници Комисија за доделу Награда града Београда саопштили своје одлуке о награђенима за 2023. годину. Поред основне награде града Београда, која од 2020. године носи назив Награда града Београда – деспот Стефан Лазаревић, на седници су на предлог комисија донесене одлуке о Награди града Београда за стваралаштво младих као и о Награди „Светислав Стојановић“. Свечана додела Награда града Београда одржана је у Скупштини града 19. априла. Награде је уручио Александар Шапић, председник Привременог органа града Београда. Награде града Београда – деспот Стефан Лазаревић за 2023. добили су: Бранко Анђић (књижевност), Ђорђе Аралица (ликовне уметности), Дарко Лунгулов (филм) , Владимир Милошевић, Уна Станић и Немања Станковић (музика), др Ирена Шентевска ( друштвене науке), проф. др Слободан Вујић (природне и техничке науке), проф. др Радица Степановић Петровић, проф. др Мирослав Савић, проф. др Маји Томић и проф. др Александри Новаковић (изузетно дело које представља допринос развоју медицине), проф. др Павле Грегорић (за рад и резултате изузетне вредности појединца у медицини), породично пољопривредно газдинство Дарка Здјелара (пољопривреда), Круна Уна Митровић (новинарство), Богдан Богдановић (спорт), Драган Марић (дугогодишњи рад и трајан допринос развоју Београда), Јован Маљоковић (специјално признање за изузетан допринос у реализацији догађаја од значаја за Београд) , Никола Срзентић и Невена Некић (заштита животне средине), Дејан Миљковић (архитектура), и проф. др Дејан Мијин, др Милица Светозаревић Арсовић, проф. др Зорица Кнежевић Југовић, др Ана Дајић, др Марина Михајловић и др Мића Јовановић (проналазаштво). Награда града Београда за стваралаштво младих у области уметности отишла је у руке Ане Шевић а у области науке Милану Мирчићу. Награда „Светислав Стојановић“ за појединца додељена је Николи Валдевиту а за ватрогасну јединицу Ватрогасно-спасилачкој чети Кошутњак. У оквиру музичког дела програма свечаности наступио је Хор Дечијег културног центра Београда под управом диригентице Невене Ивановић изводећи песме о Београду. Модератор програма била је Ирена Јовановић, новинарка.
Као и претходних године, званичан почетак манифестације био је Свечани дефиле Кнез Михаиловом улицом до Калемеграда 16. априла.У свечаној поворци су поред многобројних грађана Београда учествовали Музички оркестар Министарства унутрашњих послова, питомци Војне академије, Коњичка бригада Полицијске управе Београда и представници града Београда. По завршетку дефилеа, члан Привременог органа Града Београда Никола Никодијевић положио је цвеће на спомен – обележје на Калемегдану, на месту на којем је турски командат Али-Риза паша 1867. године предао кључеве Београда кнезу Михаилу Обреновићу. Том приликом глумци ДАДОВ-а извели су кратак музичко-драмски игроказ који је инспирисан овим историјским догађајем а чланови Клуба љубитеља историјског плеса, обучени у ношње из 19. века, извели су пригодан плесни програм.
Устаљен програмски формат за „Дане Београда“ су и Шетње кроз историју и споменике културе Београда. За ову прилику стручни сарадници Завода за заштиту споменика културе града Београда, који је био организатор програма, изабрали су 3 локација/програма које су заинтересовани имали прилику да посете: Централну кулу Старог сајмишта, Зиндан капију на Калемегдану и Теразије. Посетиоци ових програма имали су прилику да сазнају како су текли радови обнове и шта је све урађено на Централној кули Старог сајмишта, затим занимљиву причу о Зиндан капији и где су све скривени поѕемни простори Београдске тврђаве и , на крају, колико пута је Теразијска чесма мењала место. Мотив организовања оваквих програма су едукација о културно-историјском наслеђу Београда и неговање културе памћења, важног елемента за успостављање модерних културних и друштвених вредности.
Изложбени програм манифестације „Дани Београда“ који карактеришу изложбе на отвореном није био занемарен ни ове године. У том смислу реализована је изложба „Теразије, осврт и сећања – београдско наслеђе, фотографије и разгледнице из колекције Милоша Јуришића“. Изложба је била постављена код Теразијске чесме од 16. до 21. априла. Организатор изложбе био је Завод за заштиту споменика града Београда . На 21 паноу (обострано 42), кроз старе разгледнице и фотографие приказан је историјски развој данас најзначајнијег урбаног простора Београда – Теразија, од 1890. године до средине 20. века. Посетиоци изложбе могли су запазити да објекти који су настајали на Теразијама током последњих деценија 19. и почетком 20. века имају различите стилске и естетске вредности а да заједно са објектима подигнутим до средине 20. века ипак чине складну просторно културно историјску целину. Изложба прати и велике реконструкције Теразија, али и развој и изградњу објеката од којих су многи данас споменици културе: Теразијска чесма, Палата Анкер, Палата Игуманов, Хотел Москва. Као и данас, Теразије су и у периоду интензивне градње, биле место окупљања и јавног живота престонице краљевине Србије, а потом и краљевине и социјалистичке Југославије.
Велики допринос ДАНИМА БЕОГРАДА 2024. дале су и установе културе града Београда. У оквиру програма „Отворена врата установа културе Београда“ учествовала су позоришта: Звездара театар, Битеф театар, Бошко Буха, Душко Радовић, Дадов, Пуж и Југословенско драмско позориште, поделивши Београђанима преко 250 бесплатних карата. Такође, Завод за заштиту споменика културе града Београда је и у оквиру овог програмског сегмента манифестације учествовао са стручним вођењем кроз своју изложбу „,Црнотравци градитељи Београда: градитељска делатност печалбара црнотравског краја у Београду у 19. и првој половини 20. века“. Историјски архив Београда приредио је за Београђане изложбену поставку „Београд: двадесете године двадесетог века“, аутора Слободана Мандића, Снежане Лазић и Драгана Митрашиновића.
Званичан сајт ДАНА БЕОГРАДА (www.danibeograda.rs) и ове године је омогућио заитересованим да добију прецизне и правовремене информација о свим важним догађајима везаним за манифестацију, а био је, такође, и место где су на брз и једноставан начин наши суграђани добили прилику да се пријаве за бројне програме ДАНА БЕОГРАДА 2024. Ту могућност је ове године користило око 800 Београђана.
И овогодишња манифестација ДАНИ БЕОГРАДА реализована је под покровитељством Скупштине града Београда.
Извршни продуцент манифестације било је Омладинско позориште ДАДОВ.
