Април у Београду, као и претходних двадесет година, и ове године обележила је манифестација ДАНИ БЕОГРАДА. Подсетимо се, манифестација ДАНИ БЕОГРАДА организује се у спомен на два изузетно важна датума у историји Београда: 16. април 878. године када се први пут у историји, у писму папе Јована ВИИИ бугарском кнезу Борису, помиње словенско име града Београда и 19. април 1867. године када се десила симболична предаја кључева града Београда од стране турских власти кнезу Михаилу Обреновићу. Тога дана Београд је и формално постао српски град.
Мото манифестације ДАНИ БЕОГРАДА 2022. био је „Београду, са љубављу“. Одабрани програм манифестације наставио је традицију претходних Дана Београда са циљем да се представи богато културно-историјско наслеђе града али и савремено културно-уметничко стваралаштво. Овака програмска концепција, била је прилика да се присетимо свих посебности, богастава, лепота, богате историје нашег града и великих људи који су значајно допринели његовом развоју. Програмски формати у којима је реализован програм били су слични као претходних година: протоколарни догађаји, изложбе, концерти, едукативна јавна вођења – обилазака знаменитих културно историјских споменика нашег града, пригодни позоришни игрокази, музејске посете итд.
Конференција за медије поводом ДАНА БЕОГРАДА 2022. одржана је 7. априла у Свечаној сали Скупштине града. На њој су градски званичници Никола Никодијевћ, председник Скупштине града Београда и председник Одбора манифестације, Андреја Младеновић, помоћник градоначелника, Андреа Радуловић, заменица Председника Скупштине Београда као и чланови креативног тима манифестације Оливера Вучковић, Леонтина Вукмановић, Мина Менделсон и Марија Купрешанин говорили о историји и значају манифестације ДАНИ БЕОГРАДА али и представили овогодишњи програм манифестације.
Као званичан почетак манифестације, већ неколико година уназад, усталио се свечани дефиле Кнез Михаиловом улицом до Калемеграда. Тако је било и ове године 15. априла . У свечаној поворци су поред многобројних грађана Београда учествовали Музички оркестар Министарства унутрашњих послова, питомци Војне академије, Коњичка бригада Полицијске управе Београда и представници града Београда. По завршетку дефилеа, председник Скупштине Београда Никола Никодијевић положио је цвеће на спомен – обележје на Калемегдану, на месту на којем је турски командата Али-Риза паша 1867. године предао кључеве Београда кнезу Михаилу Обреновићу. Том приликом глумци ДАДОВ-а извели су кратак драмски игроказ који се односио на овај историјски догађај а чланови Клуба љубитеља историјског плеса, обучени у ношње из 19. века , извели су пригодан плесни програм.
Истог дана, 15. априла, у Свечаној сали Скупштине града одржана је и седница Скупштине града на којој су представници Комисија за доделу Награда града Београда – Деспот Стефан Лазаревић саопштили одлуке комисија о награђенима за 2021. годину. Награда Града Београда, која од 2020. носи назив Деспот Стефан Лазаревић, додељује се за достигнућа остварена у деветнаест различитих области уметности, науке, привреде , спорта… Такође, на седници је на предлог комисија донесена одлука о награди града Београда за стваралаштво младих као и о награди „Светислав Стојановић“.
Свечана додела награда града Београда – деспот Стефан Лазаревић одржала се у Скупштини града 19. априла. Овогодишњи добитници награде су заслужени појединци који су у својим радом у претходној години изузетно унапредили културни, научни, привредни и спортски живот у Београду. Награде су уручили др Зоран Радојичић, градоначелник Београда и Никола Никодијевић, председник Скупштине града Београда. У уметничком делу програма учествовао је оркестар Гудачи Св. Ђорђа.
Већ традиционално, један од најмасовнијих сегмената програма ДАНА БЕОГРАДА, биле су Шетње кроз историју и споменике културе Београда. Ове године стручни сарадници Завода за заштиту споменика културе града Београда, који је био организатор програма, изабрали су 6 локација/програма које су заинтересовани имали прилику да посете: Стари Двор, Улица Кнеза Милоша, Нови Београд, Ташмајдан са Универзитетским центром, Опсерваторија на Звездари и Доситеј у Београду. Посетиоци ових програма имали су прилику да од стручних сарадника Завода сазнају да је Стари двор прводитно био намењен за смештај гостију краљевске породице и за одржавање свечаних пријема, да је на простору данашњег парка Гаврила Принципа, некадашњег Финансијског парка, који се наслања на улицу Кнеза Милоша налазио двор кнеза Милоша, како је Београд добио навећи конгресни центар у југоисточној Европи и како су настали новобеоградски блокови, да се на простору данашње зграде Техничких факултета налазило тркалиште, како се десило да на простору на којем се налази зграда Астрономске опсерваторије у време њеног подизања није било посађено ни једно дрво, а данас се тамо налази читаво природно добро, и на крају, где се пвобитно налазио споменик Доситеју Обрадовићу и зашто је премештен у Академски парк где се и данас налази. Мотиви организовања оваквих програма су едукација о културно-историјском наслеђу Београда и неговање културе памћења, важног елемента за успостављање модерних културних и друштвених вредности. Стручњаци Завода за заштиту споменика града Београда и ове године су за најмлађе организовали радионице „Упознај Београда да би га више волео“. Као и прошле године, и ове године је велика заинтересованост грађана условила додатно отварање група-термина тако да је број људи који је присуствовао шетњама премашио 500.
Запажени програмски сегмент овогодишњих ДАНА БЕОГРАДА биле су и 2 изложбе. Изложба „Иза објективности – визуелне метафоре у науци“ у организацији Библиотеке града Београда и Центра за промоцију науке отворена је 29. марта и трајала је до 20. априла. Изложба је била постављена у Атријуму Библиотеке и у отвореном простору исопред ње, у Кнез Михаиловој улици. На изложби је било представљено више од 100 оригиналних едиторијал илустрација најугледнијих илустратора и графичких дизајнера из Србије и региона, објављених у периоду 2015 – 2021. у часопису Елементи, који издаје Центар за промоцију науке. Циљ изложбе био је да осветли додире науке и уметности као и прикривене везе између науке и савременог друштва. И друга изложба „Наслеђе Београда кроз објектив Ристе Марјановића“, организована у оквиру ДАНА БЕОГРАДА 2022, била је догађај од великог значаја и интереса за јавност. Изложна је била постављена на Тргу Републике од 14. априла. На њој су биле представљене фотографије чувеног српског ратног репортера Ристе Марјановића, али овог пута су то били прикази мирнодопског Београда с почетка 20. века и после Другог светског рата. Аутори изложбе Бранимир Гајић, Љубица Радовановић и Оливера Вучковић омогућили су Београђанима да се упознају са старим фотографијама Теразија, Новог двора, зграде Скупштине, Цркве Св. Марка, улице Кнеза Милоша , зграде Генералштаба, Железничке станице …. Селекцију радова аутори изложбе правили су од више стотина никад раније виђених снимака Београда из поменутог периода.
Концерти су и до сада били неизоставни део манифестације ДАНИ БЕОГРАДА па су тако и у оквиру овогодишње манифестације одржана 3 запажена музичка догађаја. Најпре је 17. априла од 11 часова на Тргу Републике, на специјално постављеној бини, одржано Дечије београдско пролеће 2022. Хор дечијег културног центра у Београду и хор „Чаролија“ заједно са солистима Тијаном Дапчевић, Нигором, Зое Кидом, Мари Мари и Леонтином извели су сплет дечијих песама посвећених Београду легендарних композитора Александра Кораћа, Војислава Вокија Костића, Миховила Логара, Радослава Грајића и др. Истог дана и на истом месту од 14 часова одржан је концерт „Песме о Београду“. Популарни певачи Ивана Петерс, Лена Ковачевић, Ана Станић, Иван Миленковић, Влада и Бајка и Душан Свилар отпевали су евергрин песме посвећене Београду. У паузама између нумера професионални глумци Милица Јанкетић и Милан Прљета извели су низ драмских игроказа такође посвећених Београду. Трећи концерт одржан у оквиру овогодишњих Дана Београда био је посвећен љубитељима класичне музике. Наиме, поводом свог јубелеја, 30 година постојања, оркестар Гудачи Светог Ђорђа, приредио је, 18. априла, у Свечаној сали Скупштине града концерт на којем су изведене композиције Грига, Баха, Чајковског, Кардела, Шостаковича и Респигија. Као гости концерта наступили су ученици Балетске школе Димитрије Парлић из Панчева, балетски пар у класи проф. Катарине Милинковић.
Велики допринос ДАНИМА БЕОГРАДА 2022. дали су и установе културе Београда. У оквиру програма „Отворена врата установа културе Београда“ учествовала су позоришта: Звездара театар, Пинокио, Бошко Буха, Душко Радовић, Дадов и Пуж поделивши Београђанима преко 200 бесплатних карата. Такође, Центар за ликовно образовање Шуматовачка организовао је 7 бесплатних радионица за децу и одрасле из различитих области (сликање, цртање, вајање, графика, дизајн, мозаик). Библиотека града Београда је у оквиру овог програмског сегмента приредила више радионица за децу а такође је изложила неколико ретких књиге из свог књижевног фонда. Музеј аутомобила Београд омогућио је свим посетиоцима током априла бесплатан улаз својим изложбеним просторима.
Прошле године установљен званичан сајт ДАНА БЕОГРАДА (www.danibeograda.rs) и ове године омогућио је заитересованим да добију прецизне и правовремене информација о свим важним догађајима везаним за манифестацију, а сајт је, такође, био и место где су на брз и једноставан начин наши суграђани добили прилику да се пријаве на бројне програме ДАНА БЕОГРАДА 2022. Ту могућност је ове године користило око 1000 Београђана.
И овогодишња манифестација ДАНИ БЕОГРАДА реализована је под покровитељством Скупштине града Београда. Извршни продуцент манифестације било је Омладинско позориште ДАДОВ, а као и претходних неколико година и ове године је реализацију манифестације подржала компанија ЛУКОИЛ која на тај начин исказује своју континуирану друштвену одговорност.
