ЗАВРШЕНИ „ДАНИ БЕОГРАДА 2023“
И ове године као и претходних двадесетједну у април месецу у Београду је одржана манифестација ДАНИ БЕОГРАДА. Ова, сада већ традиционална културно-едукативна манифестације, организује се у спомен на два изузетно важна датума из историје Београда: 16. април 878. године када се први пут у историји, у писму папе Јована ВИИИ бугарском кнезу Борису, помиње словенско име града Београда и 19. април 1867. године када се десила симболична предаја кључева града Београда од стране турских власти кнезу Михаилу Обреновићу. Тога дана Београд је и формално постао српски град.
Мото овогодишње манифестације био је „Београду у срцу“. И овогодишњи, многобројан и разнолик, програм манифестације наставио је традицију претходних Дана Београда са циљем да представи савремено културно-уметничко стваралаштво у Београду али и да подсети на богато културно-историјско наслеђе нашег града. Овака програмска концепција, била је прилика да се присетимо свих посебности, богастава, лепота, богате историје нашег града и великих људи који су значајно допринели његовом развоју. Програмски формати у којима је реализован програм били су слични као претходних година: протоколарни догађаји, изложбе, концерти, едукативна јавна вођења – обилазак знаменитих културно историјских споменика нашег града, пригодни позоришни игрокази, музејске посете, радионице за децу и одрасле различитих тематских садржаја, бесплатне позоришне представе за грађане итд.
Конференција за медије поводом ДАНА БЕОГРАДА 2023. одржана је 11. априла у Свечаној сали Скупштине града. На њој су говорили званичници града Београда као и чланови креативног тима манифестације о историји и значају манифестације ДАНИ БЕОГРАДА али и детаљно најавили овогодишњи програм манифестације.
Награде града Београда су најзначајније градске награде које се додељују организацијама и појединцима за достигнућа оставарена у деветнаест различитих области уметности, науке, привреде, спорта итд. И ове године додела награда обављена је у оквиру програма Дана Београда. Тим поводом је 12. априла у Свечаној сали Скупштине града одржана седница Скупштине града на којој су представници Комисија за доделу Награда града Београда саопштили своје одлуке о награђенима за 2022. годину. Поред основне награде града Београда која од 2020. године носи назив Награда града Београда – деспот Стефан Лазаревић, на седници су на предлог комисија донесене одлуке о награди града Београда за стваралаштво младих као и о награди „Светислав Стојановић“.
Као и претходних године, званичан почетак манифестације, био је Свечани дефиле Кнез Михаиловом улицом до Калемеграда. Догађај се одиграо 16. априла, у свечаној поворци су поред многобројних грађана Београда учествовали Музички оркестар Министарства унутрашњих послова, питомци Војне академије, Коњичка бригада Полицијске управе Београда и представници града Београда. По завршетку дефилеа, председник Скупштине Београда Никола Никодијевић положио је цвеће на спомен – обележје на Калемегдану, на месту на којем је турски командата Али-Риза паша 1867. године предао кључеве Београда кнезу Михаилу Обреновићу. Том приликом глумци ДАДОВ-а извели су кратак драмски игроказ који се односио на овај историјски догађај а чланови Клуба љубитеља историјског плеса, обучени у ношње из 19. века , извели су пригодан плесни програм.
Свечана додела Награда града Београда одржала се у Скупштини града 19. априла. Овогодишњи добитници награде су заслужени појединци који су у својим радом у претходној години изузетно унапредили културни, научни, привредни и спортски живот у Београду. Награде су уручили Александар Шапић, градоначелник Београда и Никола Никодијевић, председник Скупштине града Београда. Награде града Београда – деспот Стефан Лазаревић за 2022. добили су: Горан Петровић (књижевност), Милан Марић (позориште), Александар Денић (ликовне уметности), Ирена Драговић (музика), Ненад Павловић (филм), проф. др Драган Симеуновић ( друштвене науке), проф. Симеуновић је био добитник награде и за образовање, др Катарина Гашић, др Невена Златковић и др Немања Кузмановић (природне и техничке науке), проф. др Радоје Чоловић (изузетно дело које представља допринос развоју медицине), проф. др Лазар Давидовић (за рад и резултате изузетне вредности појединца у медицини), породичном пољопривредном газдинству Марка Николића (пољопривреда), Сањи Лубардић (новинарство), Дамиру Микецу (спорт), Урошу Дојчиновићу (дугогодишњи рад и трајан допринос развоју Београда), Кустоском тиму Музеја савремене уметности у Београду: Мирославу Карићу, Александраи Мирчић и Жаклини Ратковић (специјално признање за изузетан допринос у реализацији догађаја од значаја за Београд) Живојину Петровићу (заштита животне средине) и Марку Драгићевићу (херојско дело). Награда града Београда за стваралаштво младих у области уметности отишла је у руке Олги Јанковић и Дамјану Јовичину а награда „Светислав Стојановић“ за појединца Данилу Дакићу и за ватрогасну јединицу Ватрогасно-спасилачком батаљону Вождовац. Свечаност је била употпуњена пригодним музичким програмом у извођењу гудачког квартера у саставу Ања Алексић, виолина, Катарина Петковић, виолина, Миљана Стаменић, виола и Младен Арсеновић, виолончело. Модератор програма била је Ирена Јовановић, новинарка.
Већ традиционално, један од најмасовније посећених делова програма ДАНА БЕОГРАДА, биле су Шетње кроз историју и споменике културе Београда. Исто као и претходне године стручни сарадници Завода за заштиту споменика културе града Београда, који је био организатор програма, изабрали су 7 локација/програма које су заинтересовани имали прилику да посете: Теразије, Београдске цркве, Кнез Михаилова улица, Светосавски плато и Храм Св. Саве, Опсерваторија на Звездари, Бајракли џамија и турски Београда и улица Краља Петра. Посетиоци ових програма имали су прилику да од стручних сарадника Завода сазнају где се налазила Теразијска чесма од 1911 до 1975, зашто је значај простор код цркве св. Марка и ко је сахрањен у крипти цркве, да је улица Кнеза Михаила прва улица у Београду званично крштена 1870. године и да од тада тај њен назив никада није био промењен, како је завршавана изградња куполе Храма св. Саве и зашто је споменик Карађорђу постављен на платоу испред Храма, како се десило да на простору на којем се налази зграда Астрономске опсерваторије у време њеног подизања није било посађено ни једно дрво, а данас се тамо налази читаво природно добро, да је Београд град у којем је пре 500 година почело испијање кафе и да је по томе први град у Европи и да је улица Краља Петра најбогатија улица у Београду по споменицима културе. Мотиви организовања оваквих програма су едукација о културно-историјском наслеђу Београда и неговање културе памћења, важног елемента за успостављање модерних културних и друштвених вредности. Стручњаци Завода за заштиту споменика града Београда и ове године су за најмлађе организовали радионицу „Бајковити Београд“.
Београђани су и ове године исказали велику заитересованост за овај програмски формат манифестације тако да су све групе биле максимално попуњене.
Уобичајени део програма ДАНА БЕОГРАДА који се односи на изложбе није био занемарен ни ове године. Наиме, прошлогодишња изложба Завода за заштиту споменика културе града Београда организована у оквиру Дана Београда 2022, Наслеђе Београда кроз објектив Ристе Марјановића, на којој је било представљено непокретно наслеђе из периода од 1936. до 1946, добила је својеврстан наставак у изложби реализованој ове године Наслеђе на разгледницама Београда . Организатор и ове изложбе је био Завод за заштиту споменика града Београда а изложба је била постављена од 12. априла на Тргу Републике. Изложене разгледнице пренеле су дух и развој београдске улице и архитектуре, значајне догађаје, али и сензибилитет и темперамент људи забележен на наличју разгледница у облику занимљивих, најчешће интимних и емотивних порука. Изложба је тематски обликована од селекције направљене међу више стотина разгледница из периода 1895-1941. које су део приватне колекције Снежане и Драгана Вицића.
Концерти су и до сада били неизоставни део манифестације ДАНИ БЕОГРАДА па је тако и у оквиру овогодишње манифестације одржан један изузетан музичка догађаја. Концерт под називом Београд свира одржан је у суботу 15. априла. Претходно је било предвиђено да се концерт реализује на Тргу Републике на специјално постављеној бини за то али је услед најаве лоших временских услова организација концерта била пренета у Коларчеву задужбину где је концерт и реализован у Великој дворани. Учествовали су Цоллегиум мусицум са диригенткињом Драганом Јовановић и Стефан Миленковић &амп; Белграде Цхамбер Орцхестра. Хор Цоллегиум мусицум је за ову прилику извео програм испуњен традиционалним, епским, етно песмама, као посвету својој чувеној диригенткињи Даринки Матић Маровић. Стефан Миленковић и Београдски камерни оркестар донели су публици у препуној сали Коларца изузетан доживљај изводећи Три прелидијума Џорџа Гершвина, Четири годишња доба – Лето Астора Пјацоле, Боемску рапсодију групе Квин, Кармину бурану Карла Орфа, у аранжману Ане Крстајић и Шиндлерову листу Џона Вилијамса и Пашона коло. Овако специфичан, односно вишеслојан и вишеструко садржајан репертоар концерта у изваредној изведби музичара, Београђанима и њиховим гостима, приуштио је преко два сата незаборавног искуства и уживања у делима класичне али и савремене музике.
Велики допринос ДАНИМА БЕОГРАДА 2023. дали су и установе културе града Београда. У оквиру програма „Отворена врата установа културе Београда“ учествовала су позоришта: Атеље 212, Звездара театар, Позориште Плус театар Лазаревац, Бошко Буха, Душко Радовић, Дадов, Пуж, Југословенско драмско позориште, Позориште на Теразијама, Позориште Вук, поделивши Београђанима преко 350 бесплатних карата. Такође, Центар за ликовно образовање Шуматовачка организовао је бесплатне радионице за децу и одрасле из различитих области (сликање, цртање, дизајн) и понудио свој изложбени програм за посете. Завод за заштиту споменика културе града Београда је и у оквиру овог програмског сегмента манифестације учествовао са изложбом „Идеја и мисао – споменици културе Милана Злоковића“ а Библиотека Димитрије Туцовић из Лазаревца и Милутин Бојић из Београда понудили су свој трибински и ликовни програм за бесплатне посете.
Прошле године установљен званичан сајт ДАНА БЕОГРАДА (www.danibeograda.rs) и ове године омогућио је заитересованим да добију прецизне и правовремене информација о свим важним догађајима везаним за манифестацију, а сајт је, такође, био и место где су на брз и једноставан начин наши суграђани добили прилику да се пријаве за бројне програме ДАНА БЕОГРАДА 2023. Ту могућност је ове године користило око 1000 Београђана.
И овогодишња манифестација ДАНИ БЕОГРАДА реализована је под покровитељством Скупштине града Београда. Извршни продуцент манифестације било је Омладинско позориште ДАДОВ.
