Галина Максимовић је рођена је 1993. године у Зрењанину, где и сада напола живи и ради. Студира драматургију на Факултету драмских уметности у Београду. Са Мином Ћирић, Недом Гојковић и Машом Радић радила је на три представе у УК „Вук Стефановић Караџић“ у Београду – Трамвај звани самоћа (ко-ауторка), Трезнилиште (адаптација текстова Н. Кољаде) и …И остали (ко-ауторка), све три у режији Стевана Бодроже, од којих је последња приказана у главној селекцији Стеријиног позорја 2018, где је награђена двема глумачким наградама. За драму Трамвај звани самоћа са колегиницама добија награду Јосип Кулунџић Факултета драмских умености. Поред позоришта, бави се и филмом, пре свега пишући о њему – похађала је бројне домаће и међународне радионице писања критика, критике објављивала на на неколико страних портала и у домаћим публикацијама, а један стручни рад објављен јој је у румунском академском журналу Хyперкино. Лета 2018. покренула је неформалну групу Филмски распуст у Зрењанину у оквиру које је са суграђанкама радила на основама читања филма и писању филмских критика. Награђена је признањем Тхе Бест Yоунг Цритиц које додељује организација АлтЦине из Атине. Једна је од оснивачица новоотвореног Кино клуба Зрењанин, којим и председава. У оквиру Клуба тренутно припрема свој први документарни филм.
