Džo Orton rođen je na Novu godinu 1933. u Lesteru, u radničkoj porodici. Otac mu je bio baštovan, a majka fabrička radnica. Prekida svoje školovanje u šesnaestoj godini, bezuspešno se okušava u nekoliko za njega nezanimljivih profesija i tada neočekivano dobija stipendiju za dvogodišnje studije na Kraljevskoj akademiji za dramsku umetnost u Londonu (RADA). Svega četiri meseca nastupao je kao glumac u jednom provincijskom pozorištu, proveo šest meseci u zatvoru zbog krađe knjiga a zatim se vratio u pozorište ali ne kao glumac već kao dramski pisac.
Njegov prvi komad „Budite dobri prema g. Slounu“ izveden je prvi put u maju 1964. a već godinu dana kasnije premijeru je doživeo i njegov drugi komad „Pljačka“. Posle prvih uspeha ubrzo su usledile i scenske postavke njegovih ranije izvedenih radio-drama „Grubijan na stubištu“ i „Erpingemov logor“ u Rojal Kort teatru pod nazivom „ Zločini iz strasti“ kao i dve televizijske drame: „Dobri verni sluga“ i „Pogrebne igre“ prikazane na BBC- iju.
Život i karijeru Džoa Ortona obeležio je odnos sa Kenetom Halivelom.
Halivel je bio Ortonov mentor, prijatelj i ljubavnik koji je 9. avgusta 1967. ubio Ortona pa zatim i sebe.
Ortonov život je 1978. godine u svojoj knjizi opisao Džon Lar a na osnovu tog dela 1987. snimljen je i filmu u kom je Ortona glumio Geri Oldmen.
Godinu i po posle Ortronove smrti, premijerno je izvedeno njegovo poslednje dramsko delo, „Šta je sobar video“, koje je posthumno potvrdilo Ortonovu reputaciju zanimljivog i osobenog pisca. Posle uspeha u Londonu, komad je doživeo premijeru i u Njujorku gde je proglašen za najbolji inostrani komad za godinu 1970-tu. Prilikom premijere u Londonu poznati dramski pisac i pozorišni kritičar Frenk Markus završio je svoj prikaz rečima: „Ortonovo poslednje delo «Šta je sobar video» živeće da bi postalo klasična komedija engleske književnosti.“
