“ Postala sam stalni član Dadova i sve to ni najmanje nije ličilo na onaj stereotip koji nam je svima u glavi kada se pomene amatersko pozorište, a to je – gomila sredovečnih ljudi koji nisu uspeli da postanu profesionalni glumci, pa se leče i daju sebi oduška u amaterizmu. Naprotiv, Dadov gaji tradiciju da u njemu glume srednjoškolci, eventualno studenti, spremni za igru i radost pravljenja pozorišta. Mi smo mislili da se igramo pozorišta, a zapravo je cela stvar bila mnogo ozbiljnija, pozorište je postalo naš život i ljubav, a za mnoge od nas i buduća profesija.“
