“ Постала сам стални члан Дадова и све то ни најмање није личило на онај стереотип који нам је свима у глави када се помене аматерско позориште, а то је – гомила средовечних људи који нису успели да постану професионални глумци, па се лече и дају себи одушка у аматеризму. Напротив, Дадов гаји традицију да у њему глуме средњошколци, евентуално студенти, спремни за игру и радост прављења позоришта. Ми смо мислили да се играмо позоришта, а заправо је цела ствар била много озбиљнија, позориште је постало наш живот и љубав, а за многе од нас и будућа професија.“