ЧЕТИРИ ГОДИШЊА ДОБА

Четири годишња доба (италијански Ле qуаттро стагиони) је популарни назив за циклус од четири концерта за виолину и оркестар, дело италијанског барокног композитора и виолинисте Антонија Вивалдија. Дело је написано 1723. године као део збирке од 12 концерата, а објављен је 1725. Ово дело је нарочито било популарно у Француској, а сам краљ Луј XВ је захтевао да се један од ових концерата “Пролеће” (Ла Примавера) изводи специјално за њега. Четири годишња доба представљају најхрабрији музички програм из барокног периода. Сам композитор је написао сонете који иду уз сваки појединачни став у овим концертима. Оно што је задивљујуће у овом делу је како је Вивалди прецизно музички описао сваки сонет без губљења укупног квалитета и равнотеже самог музичког дела. У ова четири концерта Вивалди описује звуком своје виолине лепоте сваког годишњег доба и ствара угођај сваког од њих. На пример: “фортиссимо у Лету дочарава олују с грмљавином, а високи тонови виолина и стаццато у Зими оштрину леда.” Концерти следе устаљени облик од три става: (брзи – полагани – брзи). Идеја је била да представа настане првенствено као комбинација сценског покрета и наративног, пропратног текста. Четири годишња доба која нам је Вивалди подарио, преносимо на сцену као четири еволутивна периода људске врсте, од каменог доба, средњег века, барокног периода дворова, и савременог 21. века. Представа је замишљена да комуницира са публиком невезано од тога на којем подручју се игра – универзалним језиком музике и покрета, оживљавамо један пут кроз време и анализирамо где се ми данас на том путу налазимо. Такође, битно је и напоменути да представа настаје као омаж чувеној представи ДАДОВ-а из 1988. године, у режији Горана Головкова.