Кокан Младеновић

Рођен у Нишу, Србија, 1970. године.

Завршио средњу глумачку школу у Нишу у класи Миме Вуковић-Курић. Дипломирао на Катедри за позоришну и радио режију Факултета драмских уметности у Београду 1995. године у класи Мирослава Беловића и Николе Јевтића.

Ванредни је професор на предмету позоришна режија, на ФДУ Београд.
Са успехом је режирао велики број представа у позориштима Србије, Словеније, Мађарске, Црне Горе, Хрватске, Румуније, Босне и Херцеговине и Македоније.

Био је уметнички директор позоришта «Дадов» , стални редитељ и уметнички директор Народног позоришта у Сомбору, директор драме Народног позоришта у Београду и управник позоришта Атеље 212 у Београду.

За свој рад, добио је награду « Бојан Ступица», као и многе друге значајне награде, међу којима су: пет Стеријиних награда, награда „Бора Михајловић“, награда Ардалион фестивала у Ужицу, гранд приx за режију на Међународном позоришном фестивалу у Будимпешти, четири Златна ћурана на Данима комедије у Јагодини, четири награде Јоаким Вујић, четири награде на Војвођанским сусретима позоришта, пет награда на Фестивалу класике у Вршцу, награда на Сусретима позоришта у Брчком, две награде на Фестивалу позоришних праизведби у Параћину, три награде на Фестивалу праизведби у Алексинцу, награда за режију Мостарска лиска, награда за режију фестивала у Котору , златна плакета „Мокрањчевих дана“ у Неготину и златна плакета „Дана Зорана Радмиловића“ у Зајечару, као и многих других еснафска признања и годишње награда позоришта у којима је режирао.

Даријан Михајловић

Рођен је 1972. у Београду. Дипломирао је на Катедри за позоришну и радио режију на Факултету драмских уметности у Београду.

Стипендиста је Фонда „Мадлена Јанковић“ у области драмских уметности. Био је уметнички директор Позоришта „Дадов“ од 1994. до 2000. где је водио студио глуме. Један је од оснивача, редитељ и продуцент позоришне трупе „Торпедо“, која је обишла скоро све европске земље и неке од најзначајнијих европских фестивала.

Редовни професор на Факултету драмских уметности у Београду, Одсек за позоришну режију. Био је председник Управног одбора Синдиката драмских уметника Србије од 1999. до 2002. Носилац је пројекта и координатор радне групе за израду Нацрта закона о позоришту.

Добитник је већег броја награда:

Награда „Јоаким Вујић“ за најбољу режију 1998. за представу „Копље“ Ужичког позоришта,
„Златни ћуран“ за најбољу режију представе „Лаки комад“ Крушевачког позоришта (Јагодина, 2001),
„Златна плакета Града Београда“, награда за најбољу режију и за најбољи кратки играни филм на Фестивалу кратког, документарног и анимираног филма,
Специјална награда жирија и „Златна поморанџа“ на Фестивалу кратког и документарног филма у Анталији,
Годишња награда за најбољу представу у целини Српског народног позоришта у Новом Саду, за Вердијеву оперу „Магбет“, 2002.
Режирао је више позоришних представа. Аутор је два објављена драмска текста. Режирао је више ТВ спотова и емисија.

Срђан Ј. Карановић рођен је 9.11.1977. године у Београду. Завршио је Пету београдску гимназију. Студирао је глуму и дипломирао &нбсп;2002. године са просечном оценом 9,15 &нбсп;у класи ред. проф. др Владимира Јевтовића чији је сарадник у настави на предмету Глума на &нбсп;Факултету драмских уметности у Београду био од 2003. до 2013. године , прво у звању асистента-приправника, асистента &нбсп;а затим и &нбсп;доцента. У фебруару 2017. године изабран је у звање ванредног професора а 2022. године изабран је у звање редовног професора.


Докторске-уметничке студије на ФДУ завршио је у марту 2015. године одбранивши пројекат „Не оклевај! Импровизуј!“ који је, до сада, &нбсп;доживео&нбсп; 103 извођења на фестивалима у земљи и региону и део је редовног репертоара УК Вук Караџић. 
Добитник је награде „Др Бранивој Ђорђевић“, која се додељује најбољем студенту дикције( 2002) и стипендије Владе Републике Србије (2001. године).
Добитник је Сребрне медаље Универзитета уметности за успешан и предан уметнички и стручни рад на ФДУ( 2010. године), &нбсп;„Златне значке“ Културно-просветне заједнице Србије( 2017.) као и две награде за докторски уметнички пројекат „Не оклевај! Импровизуј!“- Специјалног признања за унапређење педагошких метода у уметничком образовању и развоју у области глуме на фестивалу ФИСТ 2014. године и Специјалне награде за педагошки рад на Међународном позоришном студентском фестивалу Кестенбург( Бања Лука 2017.), награде за режију представе „Грета из Фауста“ на фестивалу Кестенбург( Бања Лука 2021.) и награде за најбољег глумца Фестивала малих форми( Источно Сарајево 2021.). 
Као представник Факултета драмских уметности учествовао је на више фестивала високих глумачких школа у земљи и иностранству где је био у прилици да, у својству глумачког &нбсп;педагога, ради са студентима из Италије, Словеније, Хрватске, БИХ, Шпаније, Македоније, Румуније и Грчке. 
Био је ментор 8 мастер радова(представа) студената глуме на ФДУ у периоду од 2015. до 2024. године, коментор на једном докторско-уметничком раду 2022/2023. године а тренутно је ментор на два докторско-уметничка пројекта на ФДУ.
Остварио је 30 улога у позоришту( У ЈДП-у, Народном позоришту, Мадленијануму, Позоришту Славија, Позоришту Дадов, УК Вук Караџић…), 22 у домаћим и страним ТВ серијама, 4 на филму, 18 синхронизација цртаних филмова и 10 улога у радио-драмама. 
Од 2001. до 2011. године, као један од оснивача, радио је у Студију глуме „Четврти зид“ &нбсп;при Дому културе Студентски град и као коаутор учествовао у припреми и реализацији 9 представа и 11 јавних часова.
Од септембра 2017. &нбсп;води Мастер клас у оквиру „Школе глуме и говора“ при Омладинском &нбсп;позоришту Дадов.


Био је ангажован &нбсп;као спикер на Трећем програму Радио Београда (2002-2004) и као &нбсп;водитељ 11 телевизијских пројеката на БК Телекому, РТС-у, ТВ ФОКС-у и ТВ Прва (2001-2024). 
&нбсп;

Првенствено уметник посвећен успешној каријери професионалног балетског играча али, поред тога што је првак Позоришта на Теразијама од 1999. године, Милан је успешан и тражен кореограф који иза себе већ има бројне сарадње и успешне кореографске пројекте са великим именима и продукцијама региона.

Пре професионалне каријере, дуже од деценије бавио се аматерски фолклором са посебним акцентом на нашим националним, а онда циганским и руским играма. Своје предавачке квалитете сем у школи глуме и говора позоришта ДАДОВ, Милан остварује на месту асистента професора у балетској школи Лујо Давичо у Београду.

Редовни је професор дикције на Факултету драмских уметности у Београду. У својој дугогодишњој каријери, поред педагошког рада, говорно је обрадио неколико стотина представа у свим позориштима српског говорног подручија.

Посебно је значајан његов допринос у неговању лепоте говора кроз рад са рецитаторима и мноштво семинара за наставнике српског језика широм Србије.Радом на представи Гарави сокак жели да своје богато искуство пренесе на младе чланове позоришта ДАДОВ.

Проф. др сци. Александар Тасковић, рођен у Београду. Завршио Факултет физичке културе Универзитета у Београду 1995. године. Проглашен за студента генерације са просечном оценом 9,70. На истом факутету магистрирао (2000.године) и докторирао (2005. године). Радио као демонстратор на предмету Борења. Од 1995 до 1997 је радио као професор физичког васпитања у О.Ш: „Ужичка република“ у Београду. Од 1997. године прелазим на ФДУ на предмет Сценске борбе на којем и даље радим. Имао доста професионалних поставки борби на филму (Кордон, Чарлстон за Огњенку, Јесен самураја …) и позоришту (Прича о Светом Сави, Златно теле, Лет изнад кукавичијег гнезда,Фалсификатор, Петар Пан …)

Владимир Бараћ је рођен 16.03.1976. године. Завршио је Факултет спорта и физичког васпитања у Београду и стекао звање професор физичке културе. Током студирања радио је као демонстратор-сарадник на предмету&лт;спан цласс=“Аппле-цонвертед-спаце“&гт;  &лт;/спан&гт;Спортска гимнастика. Као професор физичког васпитања радио је у Седмој београдској гимназији и основној школи, а као тренер млађих категорија у Гимнастичком клубу „Диф“ Београд. О оквиру спортске каријере бавио се Спортском гимнастиком и Скоковима у воду. Од 2006. године запослен је на Факултету драмских уметности у звању Стручни сарадник на предмету &лт;б&гт;Сценска акробатика.

Српска позоришна, телевизијска и филмска глумица. Ужа научна односно уметничка област: драмске и аудиовизуелне уметности – глума.

Глуму је дипломирала 2012. године на Факултету драмских уметности Универзитета уметности у Београду, а 2014. стиче звање мастер драмског и аудиовизуелног уметника. Исте године уписује докторске студије, а 2017. је изабрана је у звање ванредног професора Академије уметности у Београду.

У међувремену је остварила већи број позоришних улога: са улогом Оливије у позоришној представи „Богојављенска ноћ“ наступала на Интернационалном фестивалу „Схакеспеаре ин Стyриа“, Мурау, Аустрија, 2011; остварила улоге у представама „Фауст“ (Позориште лектира Владимир Јевтовић); „Нечији анђео“ (Атеље 212); „Цимет и ванила“ (Театар Царте Бланцхе); „Бајка о рибару и рибици“ (самостална продукција); „Доручак код Тифанија“ (Мадленианум); „Живот је сан“ (Народно позориште); „Кирија“ (Славија театар); „Главо луда“ (Позориште на Теразијама); „Љубинко и Десанка“ (Палас Шумадија); „Велики Гетсби“ (Мадленианум); „Има нешто што би требало да знаш“ (Позориште Славија); „Миладинова чаробна лампа“ и „Татата-тира“ (Позориште Пуж).

Такође, 2014. остварила је улогу  српскиње у филму „Стојте галије царске“, затим 2016/2017. улогу кнегиње Милице у ТВ серији „Санта Мариа делла Салуте“, редитеља Здравка Шотре и улогу немице у „Пансион Европа“. Након Катарине Радивојевић која је тај лик играла у првој сезони, Милица Јанкетић је од друге сезоне, 2018. и 2019. у подели улога серије „Ургентни центар“, где игра главну сестру, Катарину Грујић. Нешто касније, 2018, 2019. и 2020. играла је портпаролку полиције у серији „Убице мог оца“.

Лектор је на представама у Народном позоришту „Тоша Јовановић“ у Зрењанину – „Имање и немање“; „Прс`о”; „Човек је човек“; „Ромео и Јулија“; „Моби Дик“; у Битеф театру – „Шта је она крива, није ништа она крива“ и Позоришту лектира Владимир Јевтовић – „Фауст“ и „Ромео и Јулија“.

Носилац награда “Мата Милошевић” и “Др Бранивој Ђорђевић” ФДУ-а у Београду (2012). Победник такмичења у казивању поезије на фестивалу “Дани Данила Лазовића” у Прибоју (2014), где је наредне године члан жирија. Члан жирија је и у неколико рецитаторских школских такмичења у ОШ „Владислав Рибникар“ у Београду.

Школске 2013/2014. демонстратор на предмету Дикција на Факултету драмских уметности, а педагошким радом бави се и у Омладинском позоришту „ДАДОВ“, где држи часове дикције.

ОБРАЗОВАЊЕ
1998/2002. – Гимназија Вук Караџић , Лозница, Србија
2002/2006. Факултет драмских уметности, одсек Глума, класа Проф. Др. Владимир Јевтовић,
Универзитет уметности, Београд, Србија.
Дипломирао 2006. год. са оценом 10 (десет).

Од 2012. Уметничке докторске студије, Факултет драмских уметности, одсек Глума,
Универзитет уметности, Београд, Србија.

ПРОФЕСИОНАЛНО ИСКУСТВО
ФИЛМ и ТВ

 Бора под окупацијом (ТВ филм, 2007.)
Споредна улога – Мане Тртица Режија: Миливоје Милојевић
 Позориште у кући (ТВ серија, 2007.)
Споредна улога – Курир Режија: Мирослав Лекић
 Ближњи (ТВ филм, 2008.)
Споредна улога – Инспектор Режија: Миливоје Милојевић
 Читуља за Ескобара (2008.)
Споредна улога – Лаза Режија: Милорад Милинковић
 Љубав и мржња (ТВ серија, 2007/2008.)
Споредна улога – Коста
Режија: Слободан Шуљагић
 Последња аудијенција (ТВ серија, 2008.)
Споредна улога – Новинар у Скупштини Режија: Ђорђе Кадијевић
 Бела лађа 3 (ТВ серија, 2010.)
Споредна улога – Давидовић Режија: Михаило Вукобратовић
 Грех њене мајке (ТВ серија, 2010.)
Споредна улога – Радојица Режија: Здравко Шотра
 Куку, Васа (ТВ серија, 2010.)
Споредна улога – Ђура Шармер Режија: Слободан Шуљагић
 Село гори, а баба се чешља (ТВ серија, 2010.)
Споредна улога – Таксиста Режија: Радош Бајић
 Практичан водич кроз Београд са певањем и плакањем (2011.)
Споредна улога – Затвореник Режија: Бојан Вулетић
 Непобедиво срце (ТВ серија, 2011.)
Споредна улога Режија: Здравко Шотра
 Шешир професора Косте Вујића (2012.)
Споредна улога – Адвокат Режија: Здравко Шотра
 Новајлија (2015.)
Споредна улога – Полицајац Режија: Каи Баррy
 Панта Драшкић, цена части (2015.)
Главна улога –Панта Драшкић Режија: Петар Ристовски
 Зачарани (ТВ серија, 2015.)
Главна улога – Војник Марко Режија: Юрий Суходолский
 Први сервис (ТВ серија, 2016/2017.)
Споредна улога – Здравко Љиљак Режија: Жива Станојевић
 Убице мог оца (ТВ серија, 2016.)
Споредна улога – Полицајац стражар Режија: Предраг Антонијевић
 Сумњива лица (ТВ серија, 2016/2017.)
Споредна улога – Агент за некретнине Режија: Душан Милић
 Сенке над Балканом (ТВ серија, 2017.)
Споредна улога – Официр Александар Режија: ДраганБјелогрлић
 Народно позористе у 10 цинова (ТВ серија, 2018.)
Драгољуб Сотировић (Краљевић Марко) Режија: Мишко Милојевић
 Војна академија 4 (ТВ серија, 2018.)
Споредна улога – Наставник Жељко Режија: Дејан Зечевић
 Краљ Петар И (ТВ серија, 2019.)
Споредна улога – Потпоруцник Медовић Режија: Петар Ристовски
 Балканска међа (2019.)
Споредна улога – Србин у кафани Режија: Андреy Волгин
 Далеко је Холивуд (ТВ серија, 2019.)
Главна улога – Недељко Режија: Милош Петричић, Миљан Давидовић
 Шифра Деспот (ТВ серија, 2018/2019.)
Главна улога – Деспот Деспотовић Режија: Радош Бајић, Дејан Зечевић
 Војна академија 5 (ТВ серија, 2020.)
Споредна улога – Соколов Режија: Дејан Зечевић
 Балканска међа (ТВ серија, 2020.)
Споредна улога – Србин у кафани Режија: Андреy Волгин
 Изгубљени (2020.)
Споредна улога – Бранислав Режија: Невена Трутин
 12 Речи (ТВ серија, 2020.)
Споредна улога – Новаковић Режија: Јелена Столица

 Камионџије д.о.о. (ТВ серија, 2021.)
Споредна улога – Терапеут/Ортопед Режија: Филип Чоловић
 Дреам теам (ТВ серија, 2021.)
Споредна улога – Јоветић Режија: Дејан Зечевић
 Бранилац (ТВ серија, 2021.)
Главна улога – адвокат Тома Фила Режија: Јелена Светличић

СТУДЕНТСКИ ФИЛМОВИ
 Почетак лета (2008.)
Маре Режија: Никола Љуца
 Добро Вам јутро, Петровић Петре (2010.)
Инспектор Режија: Владимир Тагић
 Преградни зид (2011.)
Ивица Режија: Милош Миловановић
 Излаз у случају опасности (2014.)
Отац Режија: Владимир Тагић
 Светски рекордери (2016.)
Страхиња Режија: Никола Здравковић

ПРЕДСТАВЕ

 Женидба и удадба (Факултет драмских уметности, улога – Младожења).
 Аналфабета (Факултет драмских уметности, улога – Начелник).
 Један од осам милиона начина да умрете у Србији (Факултет драмских уметности, улога – Милан).
 Аудиција (Факултет драмских уметности, улога – Алберт).
 Лекција (Позориште ДАДОВ, улога – Професор).
 Принц Жаба (Позориште ДАДОВ, улога – слуга Бил).
 У потрази за изгубљеним временом (Позориште ДАДОВ, улога – Пеџа).
 Госпођица Јулија (Позориште ДАДОВ, улога – Жан).
 Плес ситних демона (Позориште ДАДОВ, улога – Бата).
 Боље јести колаче него мушкарце (Позориште ДАДОВ, улога – Мирослав).
 Оркестар Титаник (Позориште ДАДОВ, улога – Хари).
 Брод љубави (Звездара театар, улога – Василе).
 Доктор Шустер (Звездара театар, улога – Лола).
 Мајстор и Маргарита (Звездара театар, више улога).
 У мочвари (Југословенско драмско позориште, улога – млади Ден).
 Записи из поѕемља (Југословенско драмско позориште, улога – Симонов).
 Бен (Београдско драмско позориште, улога – Вања).
 Амерички бизон (Установа културе „Вук Стефановић Караџић“, улога – Боби).
 Малограђанска свадба (Установа културе „Вук Стефановић Караџић“, улога – Младожења).
 Трамвај звани самоћа (Установа културе „Вук Стефановић Караџић“, улога – путник).
 Плутање (Културни центар Раковица, улога – Енди).
 Чудо у Поскоковој драги (Народно позориште Суботица, више улога).
 Три украдена романа (Народно позориште Кикинда, улога – Инспектор Никола Васић).
 Зеко, зеко (Народно позориште Кикинда, улога – Жак).
 Мирандолина (Народно позориште Кикинда, улога – Витез).
 Носорог (Народно позориште Кикинда, улога – Жан).
 Каубоји (Народно позориште Кикинда, улога – Иван Шевић).
 Мурлин Мурло (Народно позориште Кикинда, улога – Алекса).
 Мрешћење шарана (Народно позориште Кикинда, улога – Васа Вучуровић).
 Ждрело (Народно позориште Кикинда, улога – Баштован).
 Сумњиво лице (Народно позориште Кикинда, улога – Вића).
 Буба у уху (Народно позориште Кикинда, улога – Турнел).
 Трезнилиште (Народно позориште Кикинда и Установа културе „Вук Стефановић Караџић“, улога –Максим).
 Српска лајка (Народно позориште у Београду и Народно позориште Кикинда, улога – Раде).
 И сваки пут као да је први (Крушевачко позориште, улоге – Хаџи Риста, Сарош, Калуђер).
 Лепотица Линејна (Крушевачко позориште, улоге – Пако Дули).
 Оливера, кћи Миличина (Крушевачко позориште, улоге – султан Бајазит).
 Калигула (Народно позориште у Београду, улога – Хеликон).
 Дон Жуан (Позориште Театријум, улога – господин Недељковић).
 Јазавац пред судом (Позориште Театријум, улога – Давид Штрбац).

СИНХРОНИЗАЦИЈА ЦРТАНИХ ФИЛМОВА

 Ралф Разбијач (Ралф).
 Стар Wарс (Мастер Yода).
 Ким Опаснић (Др. Дракен).

ПЕДАГОШКО ИСКУСТВО
2009/2012. Инструктор Говора и Глуме у оквиру УМС школе за таленте
2013. Наставник Дикције , АКУД Крсманац, Београд
од 2020. год. Сарадник у настави на предмету Дикција, Факултет драмских уметности, Универзитет уметности у Београду

НАГРАДЕ
2006. год. награда “Мата Милошевић”- за најбољег студента генерације из предмета Глума.

2006. год. награда “Бранивој Ђорђевић”- за најбољег студента генерације из предмета.

2014. год. награда на Интернационалном позоришном фестивалу „Јоакиминтерфест” у Крагујевцу – за најбољег глумца фестивала.

2015.год. награда за најбољег глумца на фестивалу „Буцини дани“, Аранђеловац.

ПОСЕБНЕ ВЕШТИНЕ
Познавање страних језика: енглески језик – средњи ниво знања, руски језик- високи ниво знања.
Друго: певање, свирање гитаре, скијање, јахање, употреба ватреног оружја.

Рођен је 1980. у Прибоју.

Завршио ФДУ у Београду у класи професора Владимира Јевтовића 2006.
Стално запослен, као глумац, у Народном позоришту Кикинда.

У досадашњој професионалној каријери тумачио већи број позоришних улога. У Дадову су то биле представе Руцанте, Боље јести колаче уместо мушкараца, Лекција и друге. У Дадову је играо и своју дипломску представу Чорба од канаринца. Тренутно на репертоарима позоришта у Србији игра у представама Смрт човека на Балкану, Ковачи, Лажа и паралажа, Сироти мали хрчки, Па се видимо у сну, Љубавно писмо(НП Кикинда), Фризер ћелаве певачице (Краљевачко позориште), Кревет за шесторо, Бог и батина (позориште Славија), Симфонија Црњански, Злочин и казна, Јазавац пред судом…

Што се тиче телевизијске и филмске каријере играо у ТВ серијама Синђелићи, Камионџије, Од јутра до сутра, Шетња са лавом, Време смрти, Бранилац, Нобеловац, Убице могао оца… 

У филмовима Девојка са сломљеним носом, Ничије дете, Ала је леп овај свет, Пригушивач…

Од 2006 до 2015 био предавач на предмету глума УМС школи за таленте.

Од 2011 до 2015 био професор на предмету глума у уметничкој средњој школи Артимедиа, где је био и креатор наставног плана и програма за предмет Глума.

Од 2012 до 2015 године био уметнички директор АП Бранко Крсмановић

Од 2015 до 2019 био асистент на предмету глума на ФДФУ Синергија.

Редован је предавач током Школе филмске магије која се већ 10 година одржава на КиМ у Грачаници.

У раду са младима режирао је Женидба, Слатки немир (УМС), Све што желим (АП Бранко Крсмановић), Кући, Ничија деца на ничијој земљи (ДК Јанићије Поповић Грачаница)…

У раду са професионалним глумцима режирао представе
Све ће то народ позлатити, Кревет за шесторо, Бог и батина, Вечито у офсајду, ЊКВ Ђорђе Карађорђевић…

Ожењен, отац две ћерке…