БЕСМРТНИ ПУК

У Београду је поводом Дана победе, четврти пут заредом, организована шетња „Бесмртни пук“, а потом и велики концерт истакнутих руских и српских уметника и ансамбала. Гости манифестације Бесмртни пук били су високи званичници Руске Федерације, Константнин Косачов, председник Одбора за спољну политику Савета Федерације Русије и Валериј Рјазански, председник Одбора за социјалну политику Савета Федерације Русије.
Свечани марш Бесмртног пука почео је у 17.00 сати испред Спомен парка ослободиоцима Београда и кретао се улицама Рузвелтовом и Булеваром Краља Александра, све до Скупштине града Београда, испред које је у 17.30 сати одржан свечани концерт, који организује Руски дом из Београда уз подршку Града Београда и Владе Града Москве. На концерту су наступили Надежда Кригина, народна уметница Русије, Јан Осин, заслужни уметник Русије, Иван Босиљчић, државни академски ансамбл ”Русија – Људмила Зикина”, оркестар Московског кадетског музичког корпуса, Културно уметничко друштво ЛОЛА из Београда и други.
Учесници марша „Бесмртног пука“ носили су фотографије својих рођака који су учествовали у одбрани Србије у Првом светском рату, борили се против фашистичке окупације Југославије у Другом светском рату, оних који су се деведесетих борили у ратовима на простору бивше Југославије, као и оних који су бранили Југославију од НАТО агресије 1999. године.
На организацији ове манифестације заједно је радило више српских организација, као и организација руских сународника, подржаних од стране Града Београда.

Циљеви реализације програма

Очувавања сећања на жртве пале у ослободилачким ратовима, неговање антифашистичке традиције српског народа и оснаживање пријатељских веза српског и руског народа;
Поштовање интернационалних вредности слободарства и антифашизма;
Очување културно-историјског наслеђа, обнову споменика културе посвећених жртвама борбе против агресора и изградња меморијалних центара;
Заштита од све чешћих покушаја ревизије историје који долазе од оних који су се током ратних сукоба налазили на страни агресора;
Неговање и јачање националне свести;
Сарадња са другим домаћим и страним фондацијама истих и сличних циљева ради успостављања партнерских односа и реализације заједничких пројеката и др.

Изложба „Дан победе: Херојска времена“

Уочи обележавања Дана победе над фашизмом у Другом светском рату, 9. маја, данас је у Кнез Михаиловој улици у Београду отворена изложба „Дан победе: Херојска времена“. Изложба је отворена у присуству министра за иновације и технолошки развој Ненада Поповића, заменика градоначелника Београда Горана Весића, председника Одбора за спољну политику Савета Русије Константина Косачова.
Министар Поповић је рекао да је сутрашњи дан један од најважнијих дана у нашој историји. „Сећамо се наших дека и бака који су своје животе херојски дали да би ми данас живели мирно и безбедно. Треба да их се сећамо не само 9. маја, већ сваки дан“, рекао је он. Навео је да данас постоји покушај да се изврши ревизија историје, да се жртве покажу као џелати, а џелати као жртве и додао да су два највећа победника у Другом светском рату, Србија и Русија, жртве тих покушаја ревизије. Истакао је да је важно да сваког 9. маја будемо заједно јер је антифашизам био најјачи у Србији и Русији.
„Највеће жртве Другог светског рата су Србија и Русија, али смо зато и највећи победници и зато треба да славимо 9. мај као један од најлепших дана у нашој историји, а сутра сви треба да будемо у ‘Бесмртном пуку’ са сликама наших бака и дека, да им одамо поцаст и кажемо да их никада нећемо заборавити“, додао је Поповић.
Весић је рекао да, ако постоје земље које имају право да славе 9. мај и које га са поносом славе, онда су то Србија и Русија. „То су две земље које су процентуално изгубиле највише становништва у борби против фашизма и зато је важно што поносно славимо 9. мај као Дан победе над фашизмом“, рекао је Весић. Истакао је да односи Русије и Србије никада нису били бољи и подсетио да су Београд и Москва побратимљени градови.
„Поносни смо што осим прославе 9. маја, Дана победе, ми имамо још један датум који заједнички славимо, а то је 20. октобар – Дан када се Београд ослободио од фашистичке окупације. И тај дан славимо заједно са нашом руском браћом јер су Београд ослободиле херојска Црвена армија и јединице Народноослободилачке војске Југославије“, рекао је Весић. Подсетио је да је у борбама за ослобођење Београда 1.000 црвеноармејаца изгубило живот и додао да захваљујући њиховој жртви ми данас живимо у слободи.
„То је нераскидиво братство које је извојевано током Другог светског рата, а које је постојало и у Првом светском рату јер никада нећемо заборавити да је царска Русија ушла у Први светски рат желећи да заштити Србију која се нашла на удару моћне аустроугарске царевине“, навео је Весић.
Додао је да су управо због тога 9. мај и 20. октобар датуми који нас подсећају на нераскидиво српско-руско пријатељство. Весић је навео и да ће Град Београд инсистирати да у наредном периоду сваког 9. маја у свим основним и средњим школама први час почне причом о борби против фашизма, као што се ради и 20. октобра, на Дан ослобођења Београда у Другом светском рату.
„Мислимо да је то важно јер ови датуми су значајни како бисмо се борили против свих оних који мисле да је могућа ревизија историје. Нажалост, последњих деценија, не само у Србији и Русији, већ и у многим другим земљама појављују се они који желе да изврше ревизију историје и кажу да борба против фашизма није била борба за слободу човечанства, да су они који су жртве уствари агресори, а да су агресори жртве“, рекао је Весић и истакао да то не смемо никада да допустимо и да против тога треба да се боримо. Константин Косачов је нагласио да је наша обавеза да се сећамо жртава, изражавајући захвалност организаторима изложбе јер, како је навео, фотографије најбоље чувају чињенице и историју. „Највећу захвалност дугујемо, ипак, онима који су овековечени на овим фотографијама јер су они победили и захваљујући њима данас смо живи“, рекао је он.

Izvršna produkcija

ДАНИ СЛОБОДЕ 2023.

20 . 10 – 1. 11. 2023. ДАНИ СЛОБОДЕ, традиционална градска манифестација која слави два веома важна датума из историје Београда, 1. новембар 1918 –

Saznaj više »