Београд, 1991. Бобан Шестић је ученик другог разреда Правно-биротехничке школе. Несрећно заљубљен у Ану из Падињака, панкерски пупољак разорене породице, проживљава пубертетске кошмаре на најгорем месту у Европи. У земљи поремећених вредности уличарење поприма нову димензију.
Први роман Марка Видојковића, који је 2001. био у ширем избору за НИН-ову награду.
Пажљиви посматрачи нашег књижевног живота ће, прочитавши овај роман, узвикнути: ево писца! Марко Видојковић је аутентични представник и једног нараштаја, и једне културе, и једног схватања живота.

Реч редитеља

Школска година 1991/92…Београд, главни град земље која „није у рату“…Криза, суноврат у сиромаштво, духовно и материјално…
„Пар година за нас“ су прошле и почеле су „њихове године“…Нова правила,нове вредности, нове мелодије, нови хероји…
Усред свега тога једна младост, један бунт, уз мноштво или ипак без разлога, у понуди су искључиво пороци, заљубљени панкер са плочом Џенис Џоплин, најбољи друг и „хипи дроља“, хормони, бенседини, апаурини…школа, неоправдани, бубуљице, сисе, дупе…
Ова представа је осврт на време у ком нам је истовремено било и најбоље и најгоре… Елементи приче заједнички су многим београдским одрастањима у сулудом окружењу генерација рођених средином седамдесетих…Ово је помало и омаж њима…нама…