У САРАДЊИ СА ФДУ, УСКОРО У ДАДОВУ:

ПИНОКИО

СТУДЕНТИ:
МИЛАН БОГДАНОВИЋ - РЕЖИЈА
СТАНИСЛАВА ВЕЉАШЕВИЋ - ТЕКСТ

У САРАДЊИ СА ФДУ,
УСКОРО У ДАДОВУ:

ПИНОКИО

СТУДЕНТИ: МИЛАН БОГДАНОВИЋ - РЕЖИЈА
СТАНИСЛАВА ВЕЉАШЕВИЋ - ТЕКСТ

ПОЗОРИШТЕ ДАДОВ, У САРАДЊИ СА ФДУ ПРЕДСТАВЉА:

ПИНОКИО

РЕЧ РЕДИТЕЉА

Пинокио је један од најпознатијих ликова у дечијој књижевности. Његова прича је адаптирана у друге књиге, стрипове, цртаће и филмове. Приликом читања „Пинокија“ жеља ми је била да се ова прича постави кроз призму „coming of age“ жанра. Данас Пинокио више не може да буде само дрвени лутак, већ младић који се суочава са питањима идентитета, одговорности и сопствене сврхе. Смештена у блиску будућност, у свету који се дели на град и поѕемље, на пожељне и непожељне, прича прати Пинокија и његову групу пријатеља који желе да се побуне против система. Инспирисани његовим старијим братом, вођом револуције, они покушавају да промене свет. Пинокио се истовремено суочава са питањем: шта значи бити „добар“? Ово је прича о одрастању, о преиспитивању сопствених уверења и о потрази за смислом у свету који се мења брже него што смо у стању да разумемо. Испуњењем норми Пинокио на крају постаје прави дечак. Али шта ако Пинокио не жели да буде „прави дечак“?

РЕЧ ПИСЦА

“Пинокија” сам драматизовала са намером да оригиналну причу актуелизујем и прикажем је кроз мотиве препознатљиве данашњим млађим генерацијама. Најчешће су то мотиви преузети из sci-fi филмова, књига и стрипова- репресија у дистопијским друштвима, cyber punk, урбана герла…

Радња ове драме се одвија у блиској будућности, за коју ми је послужила као модел Орвелова књига “1984”. Репресивно друштво, полицијска држава и велике социјалне разлике су миље у коме главни ликови, у овом случају деца покушавају да се изборе са универзалним проблемима младих али у исто време и са окружењем које их не прихвата. Пинокио са својом дружином младих деликвената покушава да се супротстави ауторитету оличеном у лику оца који безпоговорно извршава све захтеве тоталитарног система жртвујући чак и своју децу.

Током рада на овој драми нека решења су се наметала спонтано а поједини ликови и детаљи су представи дали нову димензију. Овај “Пинокио” је само скроман допринос плејади адаптација оригиналног текста.

Милан Богдановић

Режија

Станислава Вељашевић

Драматизација и адаптација

Доротеја Јонов и Зорана Рабреновић

Сценографија и костим

Сашко Крстев

Израда сценографије

Остали учесници:

Дизајн плаката: Данило Млађеновић
Гардеробер: Јелена Дуњић
Шминка и фризура: Валентина Чича
Мајстор тона: Лазар Крстев
Мајстор светла: Александар Раденовић
Инсципијент: Маша Зорић 

Представа је настала у сарадњи са Факултетом драмских уметности у Београду.

ИГРАЈУ

Пинокио: Вељко Драгачевић / Симон Вујић
Ђепето: Теодор Радивојевић/ Симеон Обрадовић
Лисица: Тара Петровић/Милица Трнинић
Цврчак: Сара Вуксановић/ Лука Панић
Полиција: Теодора Мијалковић/ Маја Наумовић
Гавранова баба: Софија Ђурковић/ Лена Ђорђевић
Мачка: Лана Шарић/ Константин Јовановић
Цврчкова мајка: Андреа Томић/ Ива Галовић
Марко: Георгије Станић / Милош Шолаја
Чувар: Никола Милошевћ/ Светислав Божић
Гавран: Симон Јегоровић /Јован Станковић 

ГАЛЕРИЈА

РЕДИТЕЉ

Милан Богдановић рођен је у Бања Луци, 23.04.2001. године. Студент је четврте године позоришне и радио режије на Факултету драмских уметности у Београду на класи Алисе Стојановић. Завршио је средњу Економску школу у Бања Луци, смјер пословно – правни техничар. У четвртој години средње школе добија Светосавску награду за постигнуте изузетне резултате у области васпитања и образовања. Такође је добитник награде „Кључ града младима Бања Луке“ за допринос и развој културе у Бања Луци.  Од своје десете године је био члан Дис позоришта младих Бања Лука. Тамо је, пре студија, режирао своје прве представе . Режирао је представе: „Мали Агатон“ Франсоа Лелора, „Дневник непознате генерације“ Александра Васиљевића, „СПЗО“ Огњена Богдановића. На фестивалу Федра у Бугојну 2021. за представу „Мали Агатон“ добија награду за најбољу режију и награду за најбољу представу у цијелини.

Режирао је следеће пројекте: Рејмонд Карвер „Зашто не заиграте“ (Факултет драмских уметности Београд) Неил Гаиман „Девојка и њена сенка“ (Позориште Промена, Нови Сад) Бертолд Брехт „Опера за три гроша“ (Факултет драмских уметности Београд) и Јака Смеркољ Симонети „Разлози за живот“ (Факултет драмских уметности Београд) 

ПИСАЦ

Станислава Вељашевић рођена је 2003. године у Београду. Тренутно је студент драматургије на трећој години. До сада је сарађивала на неколико позоришних представа и кратких филмова.