277. ПРЕМИЈЕРА

КО ЗНА ШТА ЋЕ ОД МЕНЕ БИТИ

По романима Иване Лукић: Ко зна шта ће од мене бити и (Не)питај ме како сам

Режија: Даријан Михајловић

О ПРЕДСТАВИ

РЕЧ РЕДИТЕЉА
„Ко зна шта ће од мене бити“ је прича о једном тренутку у животу који сви памтимо, али ретко разумемо док траје. То је онај простор између детињства и одраслости, између очекивања и лутања, између онога што јесмо и онога што тек наслућујемо да можемо постати.
Лука има седамнаест година и свет му стално поставља исто питање: „Шта ће бити од тебе?“
Али представа не покушава да понуди одговор. Напротив — она га разграђује.
У времену у којем се од младих очекује да прерано знају све — професију, правац, идентитет — Лука лута. Између симпатије која буди нежност и несигурност, родитеља који траже ред и структуру, и пријатеља који нестаје у сопственој тишини, он покушава да пронађе себе. Или бар да схвати да је у реду ако још не зна.
Ово је прича о притиску да се постане „нешто“.
Али и о храбрости да се остане у процесу.
Можда је најважније питање које ова представа поставља управо оно које најчешће избегавамо:
Да ли заиста морамо одмах знати шта ћемо бити?
Лука нас подсећа да идентитет није одлука, већ пут.
И да оно што ћемо постати често долази тек онда када престанемо да га јуримо.

Даријан Михајловић 

РЕЧ ДРАМАТУРШКИЊЕ
Рад на овој драми, насталој као драматизација и адаптација романа Иване Лукић Ко зна шта ће од мене бити и (Не) питај ме како сам, за мене је био посебно узбудљив и личан процес (и то не само због тога што је Ивана психолошкиња у гимназији у коју сам и ја ишла).
Кроз свој рад се изнова враћам цоминг-оф-аге причама и темама које се баве тинејџерским добом. Размишљајући о томе зашто је то тако, присетила сам се својих гимназијских дана и несклада између броја људи који су ме окруживали и интензивног осећаја усамљености. Присетила сам се осећаја да једина на свету имам страхове, несигурности и проблеме. И присетила сам се тренутка када сам коначно признала како се осећам и руку које су ми пружили моји најближи пријатељи из разреда.
Управо због тога ме је Иванин роман на најтоплији начин вратио у пубертет и сада као одраслу подсетио да не морам све сама. Надам се да ће и представа успети да охрабри и утеши своју публику, баш као што су Иванини романи своје читатеље и читатељке.ж

Исидора Милосављевић

МУЛТИМЕДИЈА

Аутори фотографија:
Андрија Михајловић – студент ФДУ
Ања Јокић и Теодора Ратковић и Илија Антић – студенти ФМК

Драматизација и адаптација: Исидора Милосављевић
Режија: Даријан Михајловић
Сценограф: Александар Бугарски
Костимограф: Александра Пецић
Кореограф: Милан Громилић
Сценске борбе: Александар Тасковић
Композитор музике: Александар Седлар
Видео и фотографија: Андрија Михајловић
Асистент редитеља: Нора Чичић
Гардеробер: Јелена Дуњић
Шминка и фризура: Валентина Чича
Мајстор светла: Александар Раденовић
Мајстор тона: Лазар Крсев
Декоратер: Миленко Кузмановић
Инспицијент: Маша Зорић
Аутор плаката представе: Данило Млађеновић

ИГРАЈУ

Играју глумци ансамбла Дадов: Викторија Ђукић, Тамара Димитријевић, Сара Варек, Ранка Урошевић, Инес Павловић, Леа Живковић, Леона Седлар, Марија Вуксановић, Маша Крнетић, Стефан Бабић, Саво Петровић, Никола Михајловић, Петар Рољевић, Петар Васиљевић, Страхиња Крстић и Матеј Шушак

20260419-110056
Даријан Михајловић је рођен 1972. у Београду. Дипломирао је на Катедри за позоришну и радио режију на Факултету драмских уметности у Београду. Стипендиста је Фонда „Мадлена Јанковић“ у области драмских уметности. Био је уметнички директор Позоришта „Дадов“ од 1994. до 2000. где је водио студио глуме. Један је од оснивача, редитељ и продуцент позоришне трупе „Торпедо“, која је обишла скоро све европске земље и неке од најзначајнијих европских фестивала. Редовни професор је на Факултету драмских уметности у Београду, Одсек за позоришну режију. Био је председник Управног одбора Синдиката драмских уметника Србије од 1999. до 2002. Носилац је пројекта и координатор радне групе за израду Нацрта закона о позоришту. Добитник је већег броја награда: Награда „Јоаким Вујић“ за најбољу режију 1998. за представу Копље Ужичког позоришта; „Златни ћуран“ за најбољу режију представе Лаки комад Крушевачког позоришта (Јагодина, 2001); „Златна плакета Града Београда“, награда за најбољу режију и за најбољи кратки играни филм на Фестивалу кратког, документарног и анимираног филма; Специјална награда жирија и „Златна поморанџа“ на Фестивалу кратког и документарног филма у Анталији; Годишња награда за најбољу представу у целини Српског народног позоришта у Новом Саду за Вердијеву оперу Магбет 2002. Режирао је више позоришних представа како у Србији тако и у Немачкој (Берлин). Аутор је два објављена драмска текста. Режирао је више ТВ спотова и емисија. До сада је у Дадову режирао представе: „Торпедо“ (1993), „Кригеров гнев“ (1996), „Кармен“ (1999), „Русалка“ (2000), „Како смо убили Шекспира“ (2006), „Заједно сами“ (2010), „Хајдуци“ (2013), „Како смо убили Шекспира“ (2015), „У цара Тројана козје уши“ (2017), „Школа“ (2018), „Животињска фарма“ (2021), „Избирачица“ (2023) и „Ко зна шта ће од мене бити“ (2026).

Исидора Милосављевић, рођена 1994. године у Београду, дипломирала је драматургију на Факултету драмских уметности.
Радила је као драматуршкиња на бројним представама у позориштима широм Србије и региона (Атеље 212, Битеф театар, Српско народно позориште, Словенско народно гледалишче Нова Горица, Хеартефакт…) Ауторка је драматизација и адаптација романа Ја сам Акико и Шешир професора Косте Вујића (ДАДОВ), као и романа Све добре барбике.
Њен комад Ако се пробудиш или као да је важно, постављен у Народном позоришту у Лесковцу, награђен је наградом стручног и наградом новинарског жирија на Фестивалу младих позоришних аутора Метаморфоза. Добитница је награде „Борислав Михајловић Михиз“ за драмско стваралаштво 2019. године, као и специјалне награде за драматизацију и адаптацију Молијерове драме Уображени болесник на Фестивалу победника фестивала.

Ивана Лукић (Београд, 1977) је психолог и писац за младе.
Своје психолошко знање и вишегодишње искуство у раду са младима успешно спаја у књигама које млади радо читају. До сада је објавила пет књига за младе: Ко зна шта ће од мене бити, У потрази за сунцем, Почетак нечег великог, (Не)питај ме како сам, Игра одрастања и једну за одрасле Одељенски старешина (ко-аутор).
Добитница је неколико књижевних награда. За књигу Игра одрастања додељена јој је награда “Невен” за популаризацију науке у 2014. години, за (Не)питај ме како сам добила је награду „Политикин забавник“ за најбоље издање намењено младима у 2015.години а за У потрази за сунцем награду “Доситејево перо” 2021.године. По књизи (Не)питај ме како сам урађена је радио драма Радио Београда и позоришна представа црногорског драмског студија „Празан простор“.
Поред рада у школи, ко-аутор је и водитељ различитих креативно-психолошких радионица, семинара, кампова за децу… Воли да ради са децом и младима, да путује, пише и фотографише.