277. ПРЕМИЈЕРА
По романима Иване Лукић: Ко зна шта ће од мене бити и (Не)питај ме како сам Режија: Даријан Михајловић
РЕЧ РЕДИТЕЉА
„Ко зна шта ће од мене бити“ је прича о једном тренутку у животу који сви памтимо, али ретко разумемо док траје. То је онај простор између детињства и одраслости, између очекивања и лутања, између онога што јесмо и онога што тек наслућујемо да можемо постати.
Лука има седамнаест година и свет му стално поставља исто питање: „Шта ће бити од тебе?“
Али представа не покушава да понуди одговор. Напротив — она га разграђује.
У времену у којем се од младих очекује да прерано знају све — професију, правац, идентитет — Лука лута. Између симпатије која буди нежност и несигурност, родитеља који траже ред и структуру, и пријатеља који нестаје у сопственој тишини, он покушава да пронађе себе. Или бар да схвати да је у реду ако још не зна.
Ово је прича о притиску да се постане „нешто“.
Али и о храбрости да се остане у процесу.
Можда је најважније питање које ова представа поставља управо оно које најчешће избегавамо:
Да ли заиста морамо одмах знати шта ћемо бити?
Лука нас подсећа да идентитет није одлука, већ пут.
И да оно што ћемо постати често долази тек онда када престанемо да га јуримо.
Даријан Михајловић
РЕЧ ДРАМАТУРШКИЊЕ
Рад на овој драми, насталој као драматизација и адаптација романа Иване Лукић Ко зна шта ће од мене бити и (Не) питај ме како сам, за мене је био посебно узбудљив и личан процес (и то не само због тога што је Ивана психолошкиња у гимназији у коју сам и ја ишла).
Кроз свој рад се изнова враћам цоминг-оф-аге причама и темама које се баве тинејџерским добом. Размишљајући о томе зашто је то тако, присетила сам се својих гимназијских дана и несклада између броја људи који су ме окруживали и интензивног осећаја усамљености. Присетила сам се осећаја да једина на свету имам страхове, несигурности и проблеме. И присетила сам се тренутка када сам коначно признала како се осећам и руку које су ми пружили моји најближи пријатељи из разреда.
Управо због тога ме је Иванин роман на најтоплији начин вратио у пубертет и сада као одраслу подсетио да не морам све сама. Надам се да ће и представа успети да охрабри и утеши своју публику, баш као што су Иванини романи своје читатеље и читатељке.ж
Исидора Милосављевић
Аутори фотографија:
Андрија Михајловић – студент ФДУ
Ања Јокић и Теодора Ратковић и Илија Антић – студенти ФМК
Драматизација и адаптација: Исидора Милосављевић
Режија: Даријан Михајловић
Сценограф: Александар Бугарски
Костимограф: Александра Пецић
Кореограф: Милан Громилић
Сценске борбе: Александар Тасковић
Композитор музике: Александар Седлар
Видео и фотографија: Андрија Михајловић
Асистент редитеља: Нора Чичић
Гардеробер: Јелена Дуњић
Шминка и фризура: Валентина Чича
Мајстор светла: Александар Раденовић
Мајстор тона: Лазар Крсев
Декоратер: Миленко Кузмановић
Инспицијент: Маша Зорић
Аутор плаката представе: Данило Млађеновић
Играју глумци ансамбла Дадов: Викторија Ђукић, Тамара Димитријевић, Сара Варек, Ранка Урошевић, Инес Павловић, Леа Живковић, Леона Седлар, Марија Вуксановић, Маша Крнетић, Стефан Бабић, Саво Петровић, Никола Михајловић, Петар Рољевић, Петар Васиљевић, Страхиња Крстић и Матеј Шушак
Исидора Милосављевић, рођена 1994. године у Београду, дипломирала је драматургију на Факултету драмских уметности.
Радила је као драматуршкиња на бројним представама у позориштима широм Србије и региона (Атеље 212, Битеф театар, Српско народно позориште, Словенско народно гледалишче Нова Горица, Хеартефакт…) Ауторка је драматизација и адаптација романа Ја сам Акико и Шешир професора Косте Вујића (ДАДОВ), као и романа Све добре барбике.
Њен комад Ако се пробудиш или као да је важно, постављен у Народном позоришту у Лесковцу, награђен је наградом стручног и наградом новинарског жирија на Фестивалу младих позоришних аутора Метаморфоза. Добитница је награде „Борислав Михајловић Михиз“ за драмско стваралаштво 2019. године, као и специјалне награде за драматизацију и адаптацију Молијерове драме Уображени болесник на Фестивалу победника фестивала.
Ивана Лукић (Београд, 1977) је психолог и писац за младе.
Своје психолошко знање и вишегодишње искуство у раду са младима успешно спаја у књигама које млади радо читају. До сада је објавила пет књига за младе: Ко зна шта ће од мене бити, У потрази за сунцем, Почетак нечег великог, (Не)питај ме како сам, Игра одрастања и једну за одрасле Одељенски старешина (ко-аутор).
Добитница је неколико књижевних награда. За књигу Игра одрастања додељена јој је награда “Невен” за популаризацију науке у 2014. години, за (Не)питај ме како сам добила је награду „Политикин забавник“ за најбоље издање намењено младима у 2015.години а за У потрази за сунцем награду “Доситејево перо” 2021.године. По књизи (Не)питај ме како сам урађена је радио драма Радио Београда и позоришна представа црногорског драмског студија „Празан простор“.
Поред рада у школи, ко-аутор је и водитељ различитих креативно-психолошких радионица, семинара, кампова за децу… Воли да ради са децом и младима, да путује, пише и фотографише.