REPERTOAR

277. PREMIJERA

KO ZNA ŠTA ĆE OD MENE BITI

Po romanima Ivane Lukić: Ko zna šta će od mene biti i (Ne)pitaj me kako sam

Režija: Darijan Mihajlović

O PREDSTAVI

REČ REDITELJA
„Ko zna šta će od mene biti“ je priča o jednom trenutku u životu koji svi pamtimo, ali retko razumemo dok traje. To je onaj prostor između detinjstva i odraslosti, između očekivanja i lutanja, između onoga što jesmo i onoga što tek naslućujemo da možemo postati.
Luka ima sedamnaest godina i svet mu stalno postavlja isto pitanje: „Šta će biti od tebe?“
Ali predstava ne pokušava da ponudi odgovor. Naprotiv — ona ga razgrađuje.
U vremenu u kojem se od mladih očekuje da prerano znaju sve — profesiju, pravac, identitet — Luka luta. Između simpatije koja budi nežnost i nesigurnost, roditelja koji traže red i strukturu, i prijatelja koji nestaje u sopstvenoj tišini, on pokušava da pronađe sebe. Ili bar da shvati da je u redu ako još ne zna.
Ovo je priča o pritisku da se postane „nešto“.
Ali i o hrabrosti da se ostane u procesu.
Možda je najvažnije pitanje koje ova predstava postavlja upravo ono koje najčešće izbegavamo:
Da li zaista moramo odmah znati šta ćemo biti?
Luka nas podseća da identitet nije odluka, već put.
I da ono što ćemo postati često dolazi tek onda kada prestanemo da ga jurimo.

Darijan Mihajlović 

REČ DRAMATURŠKINjE
Rad na ovoj drami, nastaloj kao dramatizacija i adaptacija romana Ivane Lukić Ko zna šta će od mene biti i (Ne) pitaj me kako sam, za mene je bio posebno uzbudljiv i ličan proces (i to ne samo zbog toga što je Ivana psihološkinja u gimnaziji u koju sam i ja išla).
Kroz svoj rad se iznova vraćam coming-of-age pričama i temama koje se bave tinejdžerskim dobom. Razmišljajući o tome zašto je to tako, prisetila sam se svojih gimnazijskih dana i nesklada između broja ljudi koji su me okruživali i intenzivnog osećaja usamljenosti. Prisetila sam se osećaja da jedina na svetu imam strahove, nesigurnosti i probleme. I prisetila sam se trenutka kada sam konačno priznala kako se osećam i ruku koje su mi pružili moji najbliži prijatelji iz razreda.
Upravo zbog toga me je Ivanin roman na najtopliji način vratio u pubertet i sada kao odraslu podsetio da ne moram sve sama. Nadam se da će i predstava uspeti da ohrabri i uteši svoju publiku, baš kao što su Ivanini romani svoje čitatelje i čitateljke.ž

Isidora Milosavljević

MULTIMEDIJA

Dramatizacija i adaptacija: Isidora Milosavljević
Režija: Darijan Mihajlović
Scenograf: Aleksandar Bugarski
Kostimograf: Aleksandra Pecić
Koreograf: Milan Gromilić
Scenske borbe: Aleksandar Tasković
Kompozitor muzike: Aleksandar Sedlar
Video i fotografija: Andrija Mihajlović
Asistent reditelja: Nora Čičić
Garderober: Jelena Dunjić
Šminka i frizura: Valentina Čiča
Majstor svetla: Aleksandar Radenović
Majstor tona: Lazar Krsev
Dekorater: Milenko Kuzmanović
Inspicijent: Maša Zorić
Autor plakata predstave: Danilo Mlađenović

IGRAJU

Igraju glumci ansambla Dadov: Viktorija Đukić, Tamara Dimitrijević, Sara Varek, Ranka Urošević, Ines Pavlović, Lea Živković, Leona Sedlar, Marija Vuksanović, Maša Krnetić, Stefan Babić, Savo Petrović, Nikola Mihajlović, Petar Roljević, Petar Vasiljević, Strahinja Krstić i Matej Šušak

20260419-110056
Darijan Mihajlović je rođen 1972. u Beogradu. Diplomirao je na Katedri za pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Stipendista je Fonda „Madlena Janković“ u oblasti dramskih umetnosti. Bio je umetnički direktor Pozorišta „Dadov“ od 1994. do 2000. gde je vodio studio glume. Jedan je od osnivača, reditelj i producent pozorišne trupe „Torpedo“, koja je obišla skoro sve evropske zemlje i neke od najznačajnijih evropskih festivala. Redovni profesor je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, Odsek za pozorišnu režiju. Bio je predsednik Upravnog odbora Sindikata dramskih umetnika Srbije od 1999. do 2002. Nosilac je projekta i koordinator radne grupe za izradu Nacrta zakona o pozorištu. Dobitnik je većeg broja nagrada: Nagrada „Joakim Vujić“ za najbolju režiju 1998. za predstavu Koplje Užičkog pozorišta; „Zlatni ćuran“ za najbolju režiju predstave Laki komad Kruševačkog pozorišta (Jagodina, 2001); „Zlatna plaketa Grada Beograda“, nagrada za najbolju režiju i za najbolji kratki igrani film na Festivalu kratkog, dokumentarnog i animiranog filma; Specijalna nagrada žirija i „Zlatna pomorandža“ na Festivalu kratkog i dokumentarnog filma u Antaliji; Godišnja nagrada za najbolju predstavu u celini Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu za Verdijevu operu Magbet 2002. Režirao je više pozorišnih predstava kako u Srbiji tako i u Nemačkoj (Berlin). Autor je dva objavljena dramska teksta. Režirao je više TV spotova i emisija. Do sada je u Dadovu režirao predstave: „Torpedo“ (1993), „Krigerov gnev“ (1996), „Karmen“ (1999), „Rusalka“ (2000), „Kako smo ubili Šekspira“ (2006), „Zajedno sami“ (2010), „Hajduci“ (2013), „Kako smo ubili Šekspira“ (2015), „U cara Trojana kozje uši“ (2017), „Škola“ (2018), „Životinjska farma“ (2021), „Izbiračica“ (2023) i „Ko zna šta će od mene biti“ (2026).

Isidora Milosavljević, rođena 1994. godine u Beogradu, diplomirala je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti.
Radila je kao dramaturškinja na brojnim predstavama u pozorištima širom Srbije i regiona (Atelje 212, Bitef teatar, Srpsko narodno pozorište, Slovensko narodno gledališče Nova Gorica, Heartefakt…) Autorka je dramatizacija i adaptacija romana Ja sam Akiko i Šešir profesora Koste Vujića (DADOV), kao i romana Sve dobre barbike.
Njen komad Ako se probudiš ili kao da je važno, postavljen u Narodnom pozorištu u Leskovcu, nagrađen je nagradom stručnog i nagradom novinarskog žirija na Festivalu mladih pozorišnih autora Metamorfoza. Dobitnica je nagrade „Borislav Mihajlović Mihiz“ za dramsko stvaralaštvo 2019. godine, kao i specijalne nagrade za dramatizaciju i adaptaciju Molijerove drame Uobraženi bolesnik na Festivalu pobednika festivala.

Ivana Lukić (Beograd, 1977) je psiholog i pisac za mlade.
Svoje psihološko znanje i višegodišnje iskustvo u radu sa mladima uspešno spaja u knjigama koje mladi rado čitaju. Do sada je objavila pet knjiga za mlade: Ko zna šta će od mene biti, U potrazi za suncem, Početak nečeg velikog, (Ne)pitaj me kako sam, Igra odrastanja i jednu za odrasle Odeljenski starešina (ko-autor).
Dobitnica je nekoliko književnih nagrada. Za knjigu Igra odrastanja dodeljena joj je nagrada “Neven” za popularizaciju nauke u 2014. godini, za (Ne)pitaj me kako sam dobila je nagradu „Politikin zabavnik“ za najbolje izdanje namenjeno mladima u 2015.godini a za U potrazi za suncem nagradu “Dositejevo pero” 2021.godine. Po knjizi (Ne)pitaj me kako sam urađena je radio drama Radio Beograda i pozorišna predstava crnogorskog dramskog studija „Prazan prostor“.
Pored rada u školi, ko-autor je i voditelj različitih kreativno-psiholoških radionica, seminara, kampova za decu… Voli da radi sa decom i mladima, da putuje, piše i fotografiše.