„Дадов је за мене био мали позоришни храм и уточиште од шаблона свакодневице. Место где сам искрено заволео и почео да учим позоришни занат. ДАДОВ је симбол позоришне игре и стварања здравог и слободног креативног духа и код актера и код гледалаца. Дадов је једна здрава енергетска појава у Београду.“
