„Дадов је за моју генерацију био полигон за „просипање” шарма, идеја, безобразлука, егзибиционизма и добро склониште у ком сам сачекао да прођу деведесете.
Кад се све сабере, ја сам се добро „огребао” о Дадов. Осим сто сам препознао (додуше врло споро и опрезно) свој будући позив, упознао свог будућег најбољег пријатеља, успео сам и да се сретнем са читавом галеријом необично занимљивих људи. Једном речју, ја сам се на један посебан начин „обогатио” током тих година.“
