У Дадову сам одиграо током првих 5-6 година толико различитих улога свих жанрова, да ми је када сам „прешао у Савремено” (како је то у Дејли Дадову објавио Иша Јанковић), било скоро досадно! Зато сам се веома обрадовао када ми је Рале (Зоран Ратковиц, редитељ и управник Дадова) понудио да режирам Кабаре Бране Црнчевића.
Био сам младалачки безобразан и радознао, па сам прихватио, мада никад нисам имао намеру да се бавим режијом.
Када је за то сазнао Жељко Орешковић, редитељ који је са мном радио неколико сјајних представа у Дадову, и с којим сам се том приликом заувек спријатељио, послао ми је „честитку”:
“Радујем се што ће и ТЕБИ глумци каснити на пробе и долазити пијани!”
