U Dadovu sam odigrao tokom prvih 5-6 godina toliko različitih uloga svih žanrova, da mi je kada sam „prešao u Savremeno” (kako je to u Dejli Dadovu objavio Iša Janković), bilo skoro dosadno! Zato sam se veoma obradovao kada mi je Rale (Zoran Ratkovic, reditelj i upravnik Dadova) ponudio da režiram Kabare Brane Crnčevića.
Bio sam mladalački bezobrazan i radoznao, pa sam prihvatio, mada nikad nisam imao nameru da se bavim režijom.
Kada je za to saznao Željko Orešković, reditelj koji je sa mnom radio nekoliko sjajnih predstava u Dadovu, i s kojim sam se tom prilikom zauvek sprijateljio, poslao mi je „čestitku”:
“Radujem se što će i TEBI glumci kasniti na probe i dolaziti pijani!”
