„Једноставно речено, тоје била једна божанствена илузија, бекство од стварности, један сјајан азил од свих стега тадашњег живота. Занимљиви људи, идеје, дивне позоришне представе, сјајна музика, прелепе девојке, једна опчињеност до бола, изузетно добра организација људи који су водили Дадов и њихова дела и намера да очувају све то за младе генерације. Све је то чинило Драмски атеље Дома омладине Врачара тих раних шездесетих година.“
