„Jednostavno rečeno, toje bila jedna božanstvena iluzija, bekstvo od stvarnosti, jedan sjajan azil od svih stega tadašnjeg života. Zanimljivi ljudi, ideje, divne pozorišne predstave, sjajna muzika, prelepe devojke, jedna opčinjenost do bola, izuzetno dobra organizacija ljudi koji su vodili Dadov i njihova dela i namera da očuvaju sve to za mlade generacije. Sve je to činilo Dramski atelje Doma omladine Vračara tih ranih šezdesetih godina.“
