„Дадов је за мене био оаза маште, те гоњене звери, данас никоме потребне. А тако виталне и незаобилазне.
Место где се могло слободно сањати.
Био је место за прве љубави, пријатељства, и слатке грешке.
Дадов је место на које сам радо одлазио и предивна успомена.“
