За разлику од нас који смо само пролазници у овом животу и позоришту, ДАДОВ ће остати и опстати много после нас, надам се донекле и нама захваљујући . Нека остане онда и рампа , испред које ће будући ДАДОВ-ци остављати реалност иза себе и улазити у свет магије, откривати га , разграђивати и заволети као што смо то сви ми урадили претходних шездесет година, у нади да ћемо некада пребацити ту чувену „рампу“ између црне кутије и публике.
