Дадовске године памтим као најљепше у животу. На сцени смо истраживали играјући се, дружили се и доживљавали сретне тренутке једне креативне и душом испуњене младости. Створио сам и пријатеље за читав живот. Не чујемо се често, а виђамо се још мање, али сваки наш контакт изгледа као да смо се , ето, јучер растали после пробе. То нам нису одузеле ни политике нити државне границе накнадно постављене међу нама.
