„Ja mislim za sebe „da se za zelen bor uhvatim i on bi se jadan osušio“. Tako je i moje osećanje sa Dadovom. Došao sam u Dadov jedne godine kad je on bio najpopularnije amatersko pozorište u Beogradu. Čuo sam da se tamo fino zabavljaju, da ima puno lepih devojaka. Ja bio mlad i usamljen. Mislio sam, to je možda šansa da upoznam devojku svog života. Lakše mi je tako nego da tumaram po Beogradu i kradem bogu dane.
Dobijem ulogu u komadu Obavezno krompir, kad ono – muška podela. Dobri glumci, dobri drugari, ali – muška podela. Gde su te lepe devojke? Nemamo pojma!“
