ДАДОВ препознајем и доживљавам кроз познанство са онима који га чине посебним – децом… Значај ДАДОВА за развој позоришта у Београду је велики, а ту пре свега мислим на васпитавање будуће позоришне публике, њено ширење, а потом и „регрутовање“ будућих позоришних радника (што историја Дадов-а и потврђује). Лично немам сентименталан однос према оваквим искуствима, већ се трудим да будем равноправан са онима са којима та искуства делим. Био бих изузетно задовољан да су деца са којима сам радио од мене нешто научила о позоришту и љубави према њему, ја свакако од њих јесам сазнао пуно о њиховим световима.
