DADOV prepoznajem i doživljavam kroz poznanstvo sa onima koji ga čine posebnim – decom… Značaj DADOVA za razvoj pozorišta u Beogradu je veliki, a tu pre svega mislim na vaspitavanje buduće pozorišne publike, njeno širenje, a potom i „regrutovanje“ budućih pozorišnih radnika (što istorija Dadov-a i potvrđuje). Lično nemam sentimentalan odnos prema ovakvim iskustvima, već se trudim da budem ravnopravan sa onima sa kojima ta iskustva delim. Bio bih izuzetno zadovoljan da su deca sa kojima sam radio od mene nešto naučila o pozorištu i ljubavi prema njemu, ja svakako od njih jesam saznao puno o njihovim svetovima.
