Prva priča dela „Bašta sljezove boje“ Branka Ćopića nudi nam uvid u školski sistem, njegove metode, načine rada i vrednosti vremena koje pisac opisuje u priči. Inspirisani razlikama kako je odrastanje izgledalo nekada davno, 1970. godine, a kako izgleda danas, tokom prve četvrtine 21. veka, ovom predstavom otvaramo niz pitanja i problema koji se javljaju u današnjim vaspitno-obrazovnim ustanovama. Kako i ko sve danas čini obrazovni sistem? Kakav uticaj učitelji, nastavnici i profesori imaju na decu? Kako se roditelji uključuju u dečije obrazovanje? Da li postoji prevelika sloboda? Ili je bolje pitanje postoji li u školama prostor za kritičko mišljenje, da li se podstiče i neguje ili pak sputava? Sem obrazovnog aspekta nikako ne smemo zapostaviti vaspitni aspekt. Deca se menjaju, svaka generacija je drugačija a odrasli kao da se ne trude da to isprate. Nastaje raskorak izmedju sveta odraslih i dece i gubi se prostor za dijalog koji je neophodan. Deca često ostaju suštinski sama i razvijaju se i upoznaju sa životom kako znaju i umeju.
Branko Ćopić (1915 – 1984) je bio jedan od najplodnijih i najčitanijih pisaca bivše zajedničke države Južnih Slovena. Ostavio je iza sebe veliki broj dela, preko 50 pripovedaka, kratkih priča, romana i pesama. Njegova neiscrpna inspiracija bio je život ljudi, pre svega seljaka i siromašnih njegovog rodnog kraja, Bosanske krajine, a radnja dela uglavnom je smeštena u vreme Drugog svetskog rada. Veliki deo opusa Branka Ćopića predstavljha literatura za decu i mlade a dela pisana za odrasle odlikuje, naročito ona koja tretiraju vreme posle Drugog svetskog rata, satira. Pored zbirke kratkih priča „Bašta sljezove boje“ najznačajnija dela su mu „Prolom“, „Doživljaju Nikoletine Bursaća“, „Orlovi rano lete“, „Ježeva kućica“ i dr Branko Ćopić je dobitnik najznačajnih književnih nagrada svog doba.
Zbirka priča „Bašta sljezove boje“ je jedno od najlepših dela Branka Ćopića koje je pisac posvetio svom prijatelju Ziji Dizdareviću ubijenom u logoru Jasenovac. Knjiga je podeljena u dva dela: „Jutra plavog sljeza“ i „Dani crvenog sljeza“. U prvom delu knjge pisac opisuje svoje detinjstvo a u drugom delu život i ljude za vreme i posle Drugog svetskog rata.
Za „Baštu sljezove boje“ Ćopić je dobio Njegoševu nagradu 1972. godine.
Režija
Adaptacija
Dramatizacija
Kostim
Scenografija
Inspicijent
Nikola Kljajić, Luka Mijatović i Isidora Kulenović su studenti četvrte godine pozorišne i radio režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u klasi Egona Savina i Kokana Mladenovića.
12, 13, 14. i 15. juna 2023.
