„Hrabra hajdučica“ je priča o identitetu, integritetu i revoluciji! Posmatrajući okolnosti u kojima protagonisti delaju i to kako delaju, svedoci smo paralelnih buntovnih radnji i predviđenih akcija, kako na kolektivnom tako i na individualnom nivou. Srpski narod se nalazi u teškom periodu svoje istorije. 1803. godina, nezadovoljstvo raste, u atmosferi se oseća uticaj turske vlasti koja ugrožava srpski identitet i integritet. Vojvoda Stevan podiže bunu, jača buntovnički kolektivni duh, ni ne sluteći da će uspehu pobune najviše doprineti jedna devojka. Mila je sve samo ne obična devojka svojih godina, kada bi njeni glavni problemi trebalo da budu hoće li se udati, kako i za koga. Milu muče problemi potlačenosti njenog naroda pod Turcima, gubitak brata u prethodnoj buni i njene tetke i otac koji pokušavaju da je ostvare kao ženu, u okvirima njihovih zamisli o ostvarenoj ženi. Verujem da postoji jaka povezanost između revolucije na ulici i revolucije koja se dešava u kući, odnosno u Mili samoj. Okidač da Mila sebi ispuni želju i postane hajdučica je početak nove bune. Ipak, neslaganje, ismevanje, omalovažavanje kolebaju njenu odluku. Na trasu kojom je krenla vraća je njen verni saputnik Šarac. Spasivši hajdučku četu od turske vojske dokazala je svoje mogućnosti i kvalitete. Ova priča nas uči da treba poštovati tuđe biće, autentičnost i nikako se ne voditi stereotipima, ma na kojem polju. „Hrabra hajdučica“ nije nužno tekst o ženskoj emancipaciji niti je zamišljen da bude postavljen kao feministički tekst. S obzirom da je tekst nastao po motivima animiranog filma „Mulan“ kuće Disney mislilo se i o tome kojoj je publici predstava namenjena. Ovo, naravno ne osporava momenat da svi, pa i mi „stariji“, iz crtanih filmova uvek možemo puno toga da naučimo.
„Hrabra hajdučica“ nas, kako i sam naslov kaže, uči hrabrosti. Hrabrosti da izrazimo sebe i svoje biće, hrabrosti da se zauzmemo za ono do čega nam je stalo ili za onu osobu do koje nam je stalo, da negujemo sopstveno biće, ostanemo hrabri i da se držimo svojih misli u glavi i reči u ustima.
Hrabra hajdučica nastala je odlukom da motive Mulan smestim u Srbiju početkom devetnaestog veka, tik pred Prvi srpski ustanak. Dva su bila motiva za ovu odluku. Sa jedne strane, postojala je praktična potreba da se odaljim od Carske Kine i priču učinim univerzalnijom, lakše razumljivom mladoj, domaćoj publici. Sa druge strane, želeo sam da istaknem komične elemente originalne priče i poigram se sa društvenim ulogama i stereotipima koji su dati u originalu.
Tako, umesto kineskog epa na kojem je zasnovana Mulan, Hrabra hajdučica se poziva na domaću epsku poeziju, nadmene tetke iz Mulan postaju brbljive srpske tetke, a magični, anksiozni zmaj postaje magični, anksiozni konj Šarac, zavistan od alkohola, konkretno vina.
Tokom stvaranja, u konverzaciji između originala i novog komada, rodile su se brojne nove ideje ali i nadogradile neke postojeće. Hrabra Hajdučica je zato priča o hrabrosti, istrajnosti, časti i individualnoj slobodi, kao i Mulan. Takođe je priča o pronalaženju svog puta i svrhe – Milin put od borbe sa nametnutim ulogama do trijumfa kao poštovane ratnice odražava iskustva mnogih mladih koji se pronalaze u današnjem svetu.
Režija
Koreografkinja
Asistent reditelja
Scenografija
Asistent scenografa
Kostim: Tea Terzić
Tekst songova: Nemanja Ostojić
Kompozitor vokalnih deonica: Milica Burazer
Kompozitor muzike: Nikola Smolović
Asistent kompozitora: David Kuveljić
Instruktor pevanja: Milica Burazer
Dizajn plakata: Tea Terzić
Izrada scenografije: Saško Krstev
Garderober: Jelena Dunjić
Šminka i frizura: Valentina Čiča, Sofija Kostić
Majstor tona: Lazar Krstev
Majstor svetla: Aleksandar Radenović
Inspicijent: Maša Zorić
MILA – Milica Ivošević / Tara Petrović
ŠARAC – Andreja Stević
TETKA PERSA – Sofija Đurković / Dejana Delić
TETKA IVANKA – Andrea Stefanović / Anja Ćuić
TETKA LELA – Minja Đelkapić / Mina Rakočević
OTAC – Novak Tejović / Aleksandar Antonić
VOJVODA STEVAN – Aleksandar Bovduj / Veljko Vujović
PETAR – Teodosije Popović
STANOJE – Veljko Dragačević / Simon Vujić
RADOJE – Georgije Stanić / Teodor Radivojević
MEHMED AGA – Aleksandar Jovanović
ISMET – Tadija Petrović / Žarko Gostiljac
PROSAC – Kosta Dabić / Konstantin Jovanović
PROŠČEV SLUGA – Iva Galović
SULTANIJA – Anđela Kopil
AGIN SLUGA – Andrija Glomazić
ANSAMBL:
Maša Stefanović, Lena Mimica Ugrinović, Vanja Krstić, Nina Blažević, Tatjana Sanković, Emilija Krstić, Milica Gligorijević, Nađa Božinić, Lana Šarić, Ana Stanišić, Andrea Tomić, Nađa Ćirić, Milica Bešović, Dorotea Tomašević, Olga Tošev, Aleksandra Zelenković, Mia Maravić, Staša Šuvaković,Filip Jovanović, Nikola Milošević, Mateja Mutapović, Simeon Obradović, Veljko Brđanin, Strahinja Belić, Kosta Urošev, Jovan Rakić, Andrija Femić, Pavle Glišić, Luka Obradović, Teodor Đurđević, Maja Naumović i Danilo Savić.
Nikola Kljajić, rođen 05.02.2000. godine u Beogradu. Osnovno obrazovanje stiče u OŠ „ Kralj Petar Prvi“ a potom upisuje Prvu beogradsku gimnaziju. Već tokom gimnazijskih dana susreće se sa glumom i režijom. U prvoj godini gimnazije igra u predstavi „Much ado about nothing“ („Mnogo buke ni oko čega“) Viljema Šekspira u okviru dramske sekcije na engleskom jeziku. Narednih godina svog srednjoškolskog obrazovanja upoznaje se sa režijom kroz predstave koje amaterski režira a to su; „Kraljeva Jesen“ – Milutina Bojića u drugoj godini gimnazije, predstava je odigrana čak 10 puta između ostalog i u „Teatru 5“ i na sceni „Mata Milošević“ Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Potom sledi režija teksta „Solunci govore“ koji se igra ispred kosturnice na ostrvu Vido u Grčkoj, a ubrzo i na velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu u okviru Svečane akademije povodom 180 godina gimnazije. Aktivan je član debatnog kluba i dramske sekcije i dobitnik priznanja za kulturno umetnički doprinos Prvoj beogradskoj gimnaziji. 2019. godine upisuje Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, odsek za pozorišnu i radio režiju u klasi prof. Egona Savina i Kokana Mladenovića. Svoja znanja usavršava kroz režije svojih ispita i predstava van fakulteta. Više projekata je uključivalo rad sa decom kao i rad na predstavama muzičkog tipa. Osnivač je i direktor pozorišnog festivala „Zlatni žir“ koji se održava u Sremskoj Mitrovici, a okrenut je mladim i talentovanim kolegama iz Srbije, s ciljem povećanja vidljivosti i međusobnim povezivanjem mladih kolega.
REŽIJE:
„PROJEKAT S.O.S.“ / Bitef teatar (Autorski projekat po motivima dela „Gorke suze Petre fon Kant“ – R. W. Fazbindera)
„SEĆANJE VODE“ / Teatar Vuk (Tekst: Šila Stivenson)
„HEDA GABLER“ / Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu (Tekst: Henrik Ibzen)
„BAŠTA SLJEZOVE BOJE“ / Pozorište DADOV (Autorski projekat troje reditelja)
„HALFLAJF“ / Pozorište TEATRIJUM (Tekst: Filip Vujšević)
„KRUNA JOVANOVA“ / Gradsko pozorište Čačak ( Tekst: Milkica Miletić, Vanja Milačić)