„Dadov je za moju generaciju bio poligon za „prosipanje” šarma, ideja, bezobrazluka, egzibicionizma i dobro sklonište u kom sam sačekao da prođu devedesete.
Kad se sve sabere, ja sam se dobro „ogrebao” o Dadov. Osim sto sam prepoznao (doduše vrlo sporo i oprezno) svoj budući poziv, upoznao svog budućeg najboljeg prijatelja, uspeo sam i da se sretnem sa čitavom galerijom neobično zanimljivih ljudi. Jednom rečju, ja sam se na jedan poseban način „obogatio” tokom tih godina.“
