Прича о младом принцу Угуру настала је по мотивима турске народне бајке 80 очију коју ми је читала бака када сам била мала. Одлука да се реферишем на ову бајку је дошла природно због мноштво мотива који се провлаче кроз причу, како директно тако и између редова. Бавећи се њима, схватила сам да је ово прича о иницијацији сваког младог човека који треба да крочи у, на први али истинит поглед, страшан свет одраслих. Угур је цео свој живот провео у лажима које су биле представљене у виду савршеног стакленог звона, у коме је све дозвољено. Све осим слободе. Угур креће у авантуру оног момента када одлучује да је истина важнија од комфора.
Пишући ову драму, питање које је мене мучило је исто које је пратило Угура кроз цео његов пут ка одрастању – Да ли је постоји породично проклетство које нас одређује какви ћемо да постанемо? Колика је наша снага, да се као индивидуално биће, одупремо искушењима и навикама како би постали оно што заиста желимо? И да ли уопште, можемо да утичемо на то? Не постоји решење у виду једног одговора. За неке је спас једноставно – поставити питање.
Нађа Мишковић, ауторка драме
Режија
Сценографија
Костим
Сценски покрет: Мирко Кнежевић
Музика: Бошко Мијушковић
Дизајн плаката: Данило Млађеновић
Израда сценографије: Сашко Крстев
Гардеробер: Јелена Дуњић
Шминка и фризура: Валентина Чича
Мајстор тона: Лазар Крстев
Мајстор светла: Александар Раденовић
Декоратер: Миленко Кузмановић
Инсципијент: Маша Зорић
Играју чланови ансамбла Дадов: Миња Ðелкапић, Олга Тошев , Вања Крстић, Александра Зеленковић, Мина Ракочевић, Дуња Драгосавац, Андреа Томић, Леона Пајовић, Ксенија Турчиновић, Тара Петровић , Андреа Стефановић, Петра Карл, Софија Ђурковић, Ања Ћуић, Софија Благојевић, Маја Наумовић, Нађа Ћирић, Милица Радоњић, Милица Вуксановић, Зоја Ћирић, Тара Думоњић, Тадија Петровић , Вељко Драгачевић, Симон Вујић, Лука Панић, Никола Милошевић, Теофил Стојковић Бегуш, Тодор Крсмановић, Коста Станковић, Урош Којић, Виктор Милић, Јакша Раденковић, Симеон Обрадовић, Павле Глишић, Вељко Брђанин, Теодор Ђурђевић, Теодор Радивојевић, Никола Ројевић, Лука Обрадовић, Константин Јовановић и Симон Јегоровић.
Марко Челебић, рођен је 1995. године у Новом Саду. Завршио је основне и мастер студије на Катедри за позоришну и радио режију на Факултету драмских уметности у Београду у класи професора Душана Петровића, Даријана Михајловића и Ане Томовић. Пре ФДУ-а студирао је економију на WU (Wirtschaflsuniversiteat Wien) у Бечу. Од 2019. до 2023. године радио је на ФДУ као демонстратор на предмету Позоришна режија кроз медије. Режирао је више професионалних представа од који су најзапаженије – „Велика депресија“ (Српско народно позориште) – Стеријино позорје такмичарска селекција, 2020. године, „Миленијум у Београду“ (Народно позориште) 2023. године, „Мистерија Васиљев“ (Битеф театар) 2024.
У Дадову је до сада режирао следеће представе:
– Када причамо о љубави да ли причамо (2019)
– Четири годишња доба (2020)
– Бомбона (2021)
– Родитељи (2023)
– Шешир професора Косте Вујића (2024)
– 80 очију (2025)
Нађа Мишковић рођена је 4. 3. 2003. године у Новом Саду. Похађала је основну школу Светозар Марковић Тоза у Новом Саду паралелно са музичком школом Јосиф Славенски у Зрењанину, клавирски одсек. Током основне школе учествовала је у писању радио емисија за децу на РТВ-у: А сад ја и Тинејџ свет. Гимназију општег типа Светозар Марковић у Новом Саду похађала је паралелно са средњом музичком школом Исидор Бајић у Новом Саду, теоријски смер.
У основној и средњој школи учествовала је у такмичењима из књижевности где је остварила успехе и на републичком и на окружном нивоу. Током четири године гимназијског школовања била је члан драмске трупе Point de vue (Тачка гледишта). Из француског језика има положен ДЕЛФ испит, ниво Б1. Факултет драмских уметности у Београду уписала је 2022. године и тренутно похађа трећу годину, модул драматургија.
Радила је као сценаристкиња на више студентских филмова од којих су неки: Погледај ме мама, Кћери, Природа и друштво и Мама. Нађа је била учесник Playground Fabulamundi пројекта као и Sarajevo Theatre Showcase резиденције 2025. године.
