DANI BEOGRADA 2019

Скупштина града Београда, на седници одржаној 26. децембра 2002. године, на основу члана 7. и 27. Статута града Београда („Службени лист града Београда“, бр. 18/95, 20/95, 21/99 и 2/2000), донела је

 

ОДЛУКУ

О УТВРЂИВАЊУ СВЕЧАНОСТИ ГРАДА БЕОГРАДА – ДАНИ БЕОГРАДА ОД 16. ДО 19. АПРИЛА

 

Члан 1.

Утврђују се свечаност града Београда, а поводом два значајна историјска догађаја: првог писаног помена имена „Београд“ и предаје кључева слободног Београда кнез Михаилу Обреновићу.

Поводом ових значајних датума везаних за историју града Београда, утврђују се Дани Београда од 16. до 19. априла и обележајвају се и прослављају као свечаност Града Београда.

Члан 2.

Град Београд додељује, поводом Дана Београда, награде и друга јавна признања правним и физичким лицима за значајна остварења у области производње, образовања, науке, уметности, спорта и другим областима стваралаштва.

Нааграде и признања града Београда установљавају се посебним одлукама.

Члан 3.

Скупштина града Београда донеће одлуке којим се установљавају награде и друга јавна признања града Београда у року од 60 дана од дана ступања на снагу ове одлуке.

Члан 4.

Ступањем на снагу ове одлуке престаје да важи Одлука о утврђењу празника града Београда („Службени лист града Београда“ 22/95)

Члан 5

Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном листу града Београда“.

Скупштина града Београда

Број 644-694/2-XIII-01, 26. децембар 2002. Године

Извештај о реализацији Дана Београда 2019.

 

Прослава „Дани Београда“ једна је од најзанчајнијих манифестација која се догађа сваке године од  16-ог до 19-ог априла у Београду. Повод њеног одржавања су два важна датума у историји Београда, 16. април дан када се у писму папе Јована VIII први пут помиње словенско име града Београда и 19. април дан 1867. године  када је  извршена симболична предаја кључева, између осталих, и града Београда кнезу Михаилу Обреновићу.  Тога дана Београд је и формално постао српски град.

Дани Београда су ове године реализовани по шеснаести пут, а четврти пут у извршној продукцији Омладинског позоришта ДАДОВ.  Овогодишњи програм носио је назив „Поглед са Калемегдана“ јер је главни прогрм управо реализован на платоу код споменика „Пбедник“ управо на Калемегдану. Планирано је да три концерта буду одржана 16, 17. и 18. априла од 19 часова. Због временских непогода концерт оперских арија је био премештен у Дом омладине Београд.

Реализацију целокупног програма подржала је компанија ЛУКОИЛ.

 

  1. април 2019.

 

Првог дана прославе „Дана Београда“ реализовано је низ активности, прослава је традиционално почела полагањем цвећа на спомен-обележје на Калемегдану на месту где је Кнез Михаило примио кључеве града од стране турских власти у 19. веку. У свечаној поворци учесвовао је оркестар Министарства унутрашњих послова који је за ову прилику извео неколико најрепрезентативнијих нумера које су посвећене главном граду, као и свечане маршеве најславнијих српских војсковођа. Скуп је кренуо од платоа код Културног центра града Београда, поред оркестра скуп су чинили представници града Београда, чланови Клуба љубитеља плеса и грађанство. На челу поворке полазници Војне акдемије су носили заставе града. Чланови Клуба љубитеља плеса су у униформама и градској гардероби из 19.века шетали Кнез Михаиловом. Поворка се кретала у правцу ка Калемегдану где је и реализован главни програм. Пошто је поворка стигла глумци Омладинског позоришта ДАДОВ одиграли су сценску реконструкцију предаје кључева града Кнезу Михаилу Обреновићу у репликама одеће из 19.века.

Истог дана на платоу код „Победника“ оджана је музича ревија  „Поглед са Калемегдана“ аутора Галине Максимовић писца и композитора Игора Андирћа. Овраде популарних мелодија из 60тх година, као и теме којима су се млади бавили у то доба, биле су почетна инспирација за овај догађај. Попларне мелодије интепретирали су: певачи Душан Свилар, Сара Стевић, Никола Микић, глумица Оливара Бацић, док су драмске сцене одиграли глумци Јелена Траиловић, Марија Пантин, Петар Кокиновић и Предраг Прежић. На репертоару су биле нумере: Жути бикини, Београде Београде, Мој Београд срце има, Љубав и мода… итд.

  1. април 2019.

Током трајања прославе Дани Београда у сарадњи са Институтом за историју Београда оджана су три јавна вођења.

Београд у XV веку – прва стална престоница средњовековне српске државе

др Милош Ивановић, Историјски институт

 

Као претежно погранични град на важним саобраћајним правцима, Београд су током средњег века  држали Словени, Бугари, Византинци и Угри. Под српску власт дошао је привремено за време краља Драгутина, као резултат његових веза са Угарском (1284–1316). Продор Турака након Косовске битке отворио је ново поглавље у историји града. Склапањем савезништва између угарског краља Жигмунда и деспота Стефана Лазаревића 1403/1404, Београд је прешао у српске руке и постао прва стална престоница средњовековне српске државе. Деспот Стефан је започео обиман, осмишљен и амбициозан пројекат изградње Београда, не само као војног и политичког, већ и као привредног и урбаног центра српске државе. Већи део камених зидина Горњег и Доњег града који се још увек могу видети подигнути су у то време. После смрти деспота Стефана 1427, Београд је поново доспео под угарску власт а Турци су га коначно освојили 1521. године.

 

Публика je током вођења обишла неколико локација на Калемегдану које су кључне за разумевање „српског Београда“ у средњем веку:

  • Макету Београдске тврђаве из времена дестпота Стефана код споменика Победнику
  • Деспотову кулу
  • Споменик посвећен опсади Београда из 1456. године
  • Остатке комплекса Митрополије (опционо због удаљености и времена)

 

 Путем османског наслеђа – Калемегдан и Гроњеи град

др Александар Јаковљевић, Историјски институт

(16. април 2019.)

 

Убрзо по освајању Београда 1521. године, Турци су утврђеном граду на ушћу двеју река Саве и Дунава, наменили улогу коју је увек имао током своје дуге, разноврсне и богате историје. Поред војно-административне функције, Београд је убрзо израстао у значајно привредно и културно средиште Османског царства.Све до краја владавине, Турци су Београду посвећивали посебну пажњу и сматрали су га својим највећим утврђењем на северној граници према остатку Европе. Горњи град смештен на гребену, природом предодређен као утврђена тачка, обухваћен двоструким зидом и с капијама које су браниле високе полукружне куле, представљао је главно београдско утврђење чији су становници, за разлику од Доњег града, углавном били припадници војске и администрације. Овом приликом посетиоци ће моћи да стекну увид у трагове материјалних остатака као споменике минулих времена и епоха на Горњем граду тврђаве.

Публика ће током овог часа историје обићи неколико локација на Калемегдану и Горњем граду:

  • Чесму Мехмед-паше Соколовића
  • Дефтердарову капију
  • Дамад Али-пашино турбе

 

Епоха Обреновића у Београду

др Радомир Поповић и др Ана Столић

(18. април 2019.)

 

Владарска кућа и династија Обреновић управљала је кнежевином а потом Краљевином Србијом од 1815. до 1903. године (осим периода 1842-1858 када је на челу Србије био кнез Александар Карађорђевић). У њихово време Београд је од османског утврђења с чаршијом постепено постао град с јасним одликама балканске и средњоевропске кулутуре. Хваљени или критиковани, владари из ове династије су, од кнеза Милоша, кнеза Михаила, кнеза/краља Милана и краља Александра имају важно место у економском, друштвеном, урбанистичком и културном наслеђу Београда. Публици ће бити представљен Београд из времена Обреновића почев од настанка „српског“ дела града из времена кнеза Милоша Обреновића до дворова у којима је ова династија живела и управљала државом крајем 19. века.

Упознавање с Београдом из времена Обреновића започеће код Конака кнегиње Љубице (Саборна црква, поглед на некадашњу Ђумрукану и остале установе Кнежевине Србије у настајању) а завршиће се код данашње Скупштине града Београда (срушени Конак и двор краља Милана Обреновића).

 

На платоу код споменика „Победник“ 18.априла у 19 часова одржан је концерт синфорок који је осмислио диригент Војкан Борисављевић, а свирао Уметнички ансамбл Министарства одбране „Станислав Бинчки“.

ТИЈАНА ДАПЧЕВИЋ

БОЈАНА СТАМЕНОВ

СНЕЖАНА ЈАДРЛИЋ

ГАЛЕ KЕРБЕР

НЕНАД МИЛОСАВЉЕВИЋ

ДЕЈАН НАЈДАНОВИЋ НАЈДА

 

МЕШОВИТИ ХОР И СИМФОНИЈСKИ ОРKЕСТАР УМЕТНИЧKОГ АНСАМБЛА

МИНИСТАРСТВА ОДБРАНЕ РЕПУБЛИKЕ СРБИЈЕ „СТАНИСЛАВ БИНИЧKИ“

Диригент: ВОЈKАН БОРИСАВЉЕВИЋ

 18. април 2019.

 

Свечана додела Награда града Београда у Свечаној сали Скупштине града Београда

Градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић и председник Скупштине града Никола Никодијевић уручили су 18. Априла 2019. у Старом двору награде града Београда лауреатима за 2018. годину. Догађају су присуствовали заменик градоначелника Горан Весић, начелница Градске управе Сандра Пантелић, заменица председника Скупштине града Андреа Радуловић, помоћник градоначелника Андреја Младеновић, чланови Градског већа, градски секретари и представници Градске управе.

Према речима градоначелника, оно што разликује Београд од других великих градова и престоница су људи – Београђани.

– Београђани су срдачни, непосредни, несебични, креативни, вредни, посвећени… Све то их чини посебним и Београд се тиме поноси и зна то да цени. Захваљујем свим члановима комисија јер су имали тежак посао приликом избора најбољих међу најбољима. Чињеница да је њихов задатак био тежак, за нас је добра јер потврђује да смо имали пуно успешних и креативних пројеката. Изузетно ми је драго што у име Београђана, Градске управе и своје име могу да захвалим свим добитницима на сјајним стварима које су урадили. Све што су урадили позитивно ће се одразити на развој града. Наш задатак је да Београд буде бољи и лепши, али и хуманији и здравији. Оваква дела би морала да буду подстрек свима нама и да нас „терају” да радимо још више и квалитетније – додао је градоначелник.

Никодијевић је истакао да је додела награда један од најсвечанијих догађаја током трајања манифестације „Дани Београда”.

– Награде су додељене у 12 области, односно 17 категорија, уз награде за стваралаштво младих, као и специјалне награде „Светислав Стојановић”. Kомисија за доделу Награде града Београда је и ове године састављена од најеминетнијих стручњака који су обавили изузетно одгворан посао. Од великог броја номинација требало је направити коначан избор најбољих међу изузетним појединцима у граду Београду – истакао је Никодијевић.

Ово су лауреати:

 

* за књижевност и преводно стваралаштво – Јелена Ленголд

* за позоришно стваралаштво – Ненад Јездић

* за филмско и радио-телевизијско стваралаштво – Игор Ђорђевић

* за ликовно и примењено стваралаштво, визуелне и проширене медије – Милија Нешић

* за музичко и музичко-сценско стваралаштво – Мирољуб Аранђеловић Расински

* за друштвене и хуманистичке науке – проф. др Жика Бујуклић

* за природне и техничке науке – др Александар М. Спасић

* за проналазаштво – др Наташа Голић, др Амарела Терзић-Видојевић, др Kатарина Вељовић и Игор Мрваљевић

* за медицину су додељене две награде – проф. др Даници Грујичић и проф. др Зорици Стевић, проф. др Драгани Лаврнић, проф. др Видосави Ракочевић-Стојановић, асистентима др Ивани Баста, др Ани Николић, др Александри Kачар, Ивану Марјановићу и др сц. мед. Стојану Перићу

* за архитектуру и урбанизам – ауторски тим „Реморкер архитектс”: Душица Тотић, Марко Kорошец, Милан Kатић, Ивана Тијанић, Милош Милићевић, Христина Тошић, Дарко Рашета, Ана Бркић и Вања Пауновић

* за област пољопривреде – Дејан Табаковић

* за новинарство – Мирославу Лазанском

* за образовање – проф. др Милану О. Распоповић

* за спорт – Немања Мајдов

* за заштиту животне средине – Горан Васић

* за херојско дело – Александра Јанковић и Оливера Јововић

* за дугогодишњи рад и трајан допринос развоју града Београда – Никола Kусовац

* специјално признање за изузетан допринос у реализацији догађаја од значаја за Град Београд – Иван Тасовац

* награда града Београда за стваралаштво младих – Милица Томић и Тамара Ждерић

* награда града Београда „Светислав Стојановић” – Бранислав Мутић и Ватрогасно-спасилачка чета Земун

 

Концерт „Светски музички бисери“

Концерт је планиран да се одржи на Калемегдану, међутим због временских услова, морао је бити премештен у малу салу Дома омладине.

 

ЈАСМИНА ТРУМБЕТАШ ПЕТРОВИЋ, сопран

СНЕЖАНА САВИЧИЋ СЕKУЛИЋ, сопран

ЉУБИЦА ВРАНЕШ, мецосопран

НЕВЕНА МАТИЋ, сопран

ДЕЈАН МАKСИМОВИЋ, тенор

ДРАГУТИН МАТИЋ, баритон

ДРАГОЉУБ БАЈИЋ, бас

 

ОРKЕСТАР „БЕОГРАДСKИ СОЛИСТИ“

Диригент: ВОЈKАН БОРИСАВЉЕВИЋ

Galerija


Izvršna produkcija