Меморијални дефиле „Кораком слободе“
Меморијални дефиле „Кораком слободе“ заказан је био за 11 часова кретао се од угла Трга Николе Пашића и Теразија до Трга Републике. Формирање колоне почело је у 10.30 часова Краља Милана улици.
Током перформанса на улици, док се ишло кроз 3 различита пункта на којима је презентоване различите неме сцене и слике из периода ослобођења Београда, са разгласа је ишао текст који је у форми неке врсте радио драме. Наиме, текст је био из фрагмената и циљ био је направити аудио реконструкцију одређених догађаја који ће звучати као документарна грађа, а у ствари ће бити исценирани и фиктивни (писма, исповести, телефонски разговори, радио обавештења и сл.). Осим што се тицао самог ослобођења града, трудили се да повежемо одређене фрагменте са егзактним пунктовима у граду кроз које се поворка кретала. Овај дрмаско-документарни програм праћен је звуковима марша.
Концерт војне музике из Другог светског рата
Меморијални дефиле се завршио на Тргу Републике великим концертом војне музике из Другог светског рата које је изводио уметнички ансамбл Министарства одбране „Станислав Бинички“ којим је дириговао Војкан Борисављевић. На оригиналну музику која је обележила овај период написани су за ову прилику нови аранжмани. Идеја нам је бил да цео концерт буде састављен од музике која је дизала морал и пратила победу партизана у Другом светском рату. Подсетили смо све присутне на неке од најпопларнијих мелодија из Другог светског рата. Поред тога на сцени су се прикључили и плесни парови који су пратили све музичке нумере, а целу причу о музици и њеној улози Дугом светском рату је додатно појашњавао наратор у играној драмској форми.
Концерт је представљао коначно одредиште дефилеа.
Свечана академија у Народном позоришту „Кавказски орах“ – драмско-музички програм
За тему у драмско-музичке представе „Кавкаски орах“, које је изведена у Народном позоришту на Великој сцени, узета је истинита прича о ораху никлом на Авали. Прошла је 73 година од када су партизанске и совјетске трупе ослободиле Београд од немачких окупатора. Као после сваке битке (а макар их је око овог града било много), прво су држани ватрени говори, заклињало се у вечна сећања, дивило херојству погинулих…
А онда је заборав дошао по свој данак, нова времена донела су своја задовољства али и друге муке и проблеме, а сваки наредни дан и година удаљавали су сећања на борце који су вечни мир нашли у Београду и око њега.
Један необичан живи створ усудио се да се успротиви неумољивости заборава. То је орах са Кавказа.
