Датум и време Аудиције:
Субота/недеља 31. август и 1. септембар. Термини од 11 до 16 часова.
Место: Омладинско позориште ДАДОВ, Десанке Максимовић 6А.
Аудиција је бесплатна за све заинтересоване девојчице и дечаке од 7 до 19 година!
За аудицију је потребно припемити:
Рецитацију, имитацију и монолог (по сопственом избору)
Пријава за аудицију овде. У пријави, пошто се изабере жељени датум (31. август или 1. септембар) и тачно време Аудиције, обавезно је навести годину рођења кандидата, е маил адресу и контакт телефон (мобилни).
О Школи глуме и говора ДАДОВ:
Са традицијом од 65 година у организацији едукативних глумачких програма, Омладинско позориште ДАДОВ и у јесењем семестру 2023. наставља са програмом своје Школе глуме и говора. Школа глуме и говора ДАДОВ је једна од најстаријих школа овог типа у Београду а поред неговања и развијања талента за глуму њени програми унапређују правилан и природан говор, таленат за плес и игру, јачају самопуздање и ослобађају од стида и, што је можда и најбитније, освешћују личне квалитете и специфичности сваког појединца.
Таленат за глуму, као и сваки други, није једина компонента која одређује успех, потребно је и његово неговање кроз едукацију, а Школа глуме и говора Дадов нуди полазницима рад са својим дугогодишњим тимом предавача, признатим и посвећеним педагозима: Коканом Младеновићем, Срђаном Ј. Карановићем, Даријаном Михајловићем, др Радованом Кнежевићем, професорима на Факултету драмских уметности у Београду, Ђорђем Марковићем, сарадником у настави на Факултету драмских уметности у Београду, глумицом Милицом Јанкетић, доцентом на предмету глума Академије уметности, кореографом Миланом Громилићем, професионалним играчем Позоришта на Теразијама, а сценској акробатици полазнике подучавају проф. др Александар Тасковић и Владимир Бараћ.
Школа глуме и говора ДАДОВ-а је и место где ће млади током процеса едукације боље упознати себе откривајући и развијајући своје потенцијале који ће им омогућити да, независно да ли је то глума, пронађу своје право место у животу.
На крају четворомесечног курса одражава се Јавни час на којем полазници имају прилику да покажу стечено знање и вештине.
Додатне информације можете добити и путем телефона 011/ 3234886.
Бројна позната глумачка имена и југословенског и српског глумишта своје прве кораке направили су на сцени Дадова захваљујући чему је Дадов често називан и „расадником талената“. Сви они претходно су пролазили различите формате едукативних глумачких програма који се у Дадову организују од самог почетка постојања позоришта. Круна едукативног глумачког програма била је оснивање Школе глуме и говора (2000. г) која, сад већ, са вишедеценијском традицијом представља једну од најстаријих школа овог типа у Београду. Едукативни програми примењивани у Дадову били су, од самог устројства, развојни и мењали су се у складу са захтевима времена и модерне педагогије. Данашњи програми су прилагођени за рад са основцима и старијим тинејџерима, до 18 година, а поред неговања и развијања талента за глуму, развијају самопуздање, ослобађање од стида, развијају правилан и природан говор, таленат за плес и игру, и можда најбитније, освешћују личне квалитете и специфичности сваког полазника. Школа глуме и говора је и место дружења са вршњацима истих инетерсовања , место првих симпатија, и уопште, место за упознавање себе и света око себе. Едукација полазника врши се кроз више нивоа образовања (основни ниво, мастер клас 1 и мастер клас 2) чији су програми брижљиво осмишљени и прилагођени узрасту полазника. Настава за сваки ниво одвија се у оквиру 16 термина а на крају програма организују се јавни часови на којима се презентирају усвојена знања и вештине.
Упис у Школу глме и говора Дадова врши се два пута годишње, у јануару и септембру када се организује Аудиција за пријем нових чланова. За Аудицију је потребно припремити : рецитацију, монолог и имитацију (по сопственом избору) а пријављивање кандидата врши се путем сајта www.dadov.rs.
Школа глуме и говора Дадов, одувек је била препозната и по предавачком тиму којег су од самих почетака чинили еминентни и искусни едукатори, данас су то угледни професори са Катедре за глуму ФДУ у Београду или сродних Факултета из Београда.
Рођен у Нишу, Србија, 1970. године.
Завршио средњу глумачку школу у Нишу у класи Миме Вуковић-Курић. Дипломирао на Катедри за позоришну и радио режију Факултета драмских уметности у Београду 1995. године у класи Мирослава Беловића и Николе Јевтића.
Ванредни је професор на предмету позоришна режија, на ФДУ Београд.
Са успехом је режирао велики број представа у позориштима Србије, Словеније, Мађарске, Црне Горе, Хрватске, Румуније, Босне и Херцеговине и Македоније.
Био је уметнички директор позоришта «Дадов» , стални редитељ и уметнички директор Народног позоришта у Сомбору, директор драме Народног позоришта у Београду и управник позоришта Атеље 212 у Београду.
За свој рад, добио је награду « Бојан Ступица», као и многе друге значајне награде, међу којима су: пет Стеријиних награда, награда „Бора Михајловић“, награда Ардалион фестивала у Ужицу, гранд приx за режију на Међународном позоришном фестивалу у Будимпешти, четири Златна ћурана на Данима комедије у Јагодини, четири награде Јоаким Вујић, четири награде на Војвођанским сусретима позоришта, пет награда на Фестивалу класике у Вршцу, награда на Сусретима позоришта у Брчком, две награде на Фестивалу позоришних праизведби у Параћину, три награде на Фестивалу праизведби у Алексинцу, награда за режију Мостарска лиска, награда за режију фестивала у Котору , златна плакета „Мокрањчевих дана“ у Неготину и златна плакета „Дана Зорана Радмиловића“ у Зајечару, као и многих других еснафска признања и годишње награда позоришта у којима је режирао.
Рођен је 1972. у Београду. Дипломирао је на Катедри за позоришну и радио режију на Факултету драмских уметности у Београду.
Стипендиста је Фонда „Мадлена Јанковић“ у области драмских уметности. Био је уметнички директор Позоришта „Дадов“ од 1994. до 2000. где је водио студио глуме. Један је од оснивача, редитељ и продуцент позоришне трупе „Торпедо“, која је обишла скоро све европске земље и неке од најзначајнијих европских фестивала.
Асистент је на Факултету драмских уметности у Београду, Одсек за позоришну режију. Био је председник Управног одбора Синдиката драмских уметника Србије од 1999. до 2002. Носилац је пројекта и координатор радне групе за израду Нацрта закона о позоришту.
Добитник је већег броја награда:
Награда „Јоаким Вујић“ за најбољу режију 1998. за представу „Копље“ Ужичког позоришта,
„Златни ћуран“ за најбољу режију представе „Лаки комад“ Крушевачког позоришта (Јагодина, 2001),
„Златна плакета Града Београда“, награда за најбољу режију и за најбољи кратки играни филм на Фестивалу кратког, документарног и анимираног филма,
Специјална награда жирија и „Златна поморанџа“ на Фестивалу кратког и документарног филма у Анталији,
Годишња награда за најбољу представу у целини Српског народног позоришта у Новом Саду, за Вердијеву оперу „Магбет“, 2002.
Режирао је више позоришних представа. Аутор је два објављена драмска текста. Режирао је више ТВ спотова и емисија.
Срђан Ј. Карановић рођен је 9.11.1977. године у Београду. Завршио је Пету београдску гимназију. Од 1994. до 1998. био је члан Дадова и играо у свим представама насталим у том периоду. Студирао је глуму и дипломирао 2002. године у класи ред. проф. др Владимира Јевтовића чији је сарадник у настави на предмету Глума на Факултету драмских уметности у Београду био од 2003. до 2013. године , прво у звању асистента а затим и доцента. У фебруару 2017. године изабран је у звање ванредног професора. Докторске-уметничке студије завршио је у марту 2015. године одбранивши пројекат „Не оклевај! Импровизуј!“ који је доживео већ више од 30 извођења и део је редовног репероара УК Вук Караџић.
Добитник је награде „Др Бранивој Ђорђевић“, која се додељује најбољем студенту дикције. Добитник је Сребрне медаље Универзитета уметности за успешан и предан уметнички и стручни рад на ФДУ, „Златне значке“ Културно-просветне заједнице Србије и Специјалног признања за унапређење педагошких метода у уметничком образовању и развоју у области глуме ( за докторски уметнички пројекат „Не оклевај! Импровизуј!“) .
Као представник Факултета драмских уметности учествовао је на више фестивала позоришних академија у земљи и иностранству и био у прилици да ради на припреми сцена из комада Шекспира, Голдонија и Јонеска са студентима из Италије, Словеније, Хрватске, Шпаније, Македоније, Румуније и Грчке.
Остварио је 19 улога у позоришту( У ЈДП-у, Народном позоришту, Позоришту Славија…), 15 у домаћим и страним ТВ серијама, 4 на филму, 18 синхронизација цртаних филмова и 10 улога у радио-драмама.
Од 2001. до 2011. године, као један од оснивача, радио је у Студију глуме „Четврти зид“ и као коаутор учествовао у припреми и реализацији 9 представа и 11 јавних часова.
Био је ангажован као спикер на Трећем програму Радио Београда (2002-2004) и као водитељ 11 телевизијских пројеката на БК Телекому, РТС-у, ТВ ФОКС-у и ТВ Прва (2001-2017).
Првенствено уметник посвећен успешној каријери професионалног балетског играча али, поред тога што је првак Позоришта на Теразијама од 1999. године, Милан је успешан и тражен кореограф који иза себе већ има бројне сарадње и успешне кореографске пројекте са великим именима и продукцијама региона.
Пре професионалне каријере, дуже од деценије бавио се аматерски фолклором са посебним акцентом на нашим националним, а онда циганским и руским играма. Своје предавачке квалитете сем у школи глуме и говора позоришта ДАДОВ, Милан остварује на месту асистента професора у балетској школи Лујо Давичо у Београду.
Редовни је професор дикције на Факултету драмских уметности у Београду. У својој дугогодишњој каријери, поред педагошког рада, говорно је обрадио неколико стотина представа у свим позориштима српског говорног подручија.
Посебно је значајан његов допринос у неговању лепоте говора кроз рад са рецитаторима и мноштво семинара за наставнике српског језика широм Србије.Радом на представи Гарави сокак жели да своје богато искуство пренесе на младе чланове позоришта ДАДОВ.
Проф. др сци. Александар Тасковић, рођен у Београду. Завршио Факултет физичке културе Универзитета у Београду 1995. године. Проглашен за студента генерације са просечном оценом 9,70. На истом факутету магистрирао (2000.године) и докторирао (2005. године). Радио као демонстратор на предмету Борења. Од 1995 до 1997 је радио као професор физичког васпитања у О.Ш: „Ужичка република“ у Београду. Од 1997. године прелазим на ФДУ на предмет Сценске борбе на којем и даље радим. Имао доста професионалних поставки борби на филму (Кордон, Чарлстон за Огњенку, Јесен самураја …) и позоришту (Прича о Светом Сави, Златно теле, Лет изнад кукавичијег гнезда,Фалсификатор, Петар Пан …)
Владимир Бараћ је рођен 16.03.1976. године. Завршио је Факултет спорта и физичког васпитања у Београду и стекао звање професор физичке културе. Током студирања радио је као демонстратор-сарадник на предмету Спортска гимнастика. Као професор физичког васпитања радио је у Седмој београдској гимназији и основној школи, а као тренер млађих категорија у Гимнастичком клубу „Диф“ Београд. О оквиру спортске каријере бавио се Спортском гимнастиком и Скоковима у воду. Од 2006. године запослен је на Факултету драмских уметности у звању Стручни сарадник на предмету Сценска акробатика.
Српска позоришна, телевизијска и филмска глумица. Ужа научна односно уметничка област: драмске и аудиовизуелне уметности – глума.
Глуму је дипломирала 2012. године на Факултету драмских уметности Универзитета уметности у Београду, а 2014. стиче звање мастер драмског и аудиовизуелног уметника. Исте године уписује докторске студије, а 2017. је изабрана у звање доцента на Академији уметности београдског Алфа универзитета.
У међувремену је остварила већи број позоришних улога: са улогом Оливије у позоришној представи „Богојављенска ноћ“ наступала на Интернационалном фестивалу „Схакеспеаре ин Стyриа“, Мурау, Аустрија, 2011; остварила улоге у представама „Фауст“ (Позориште лектира Владимир Јевтовић); „Нечији анђео“ (Атеље 212); „Цимет и ванила“ (Театар Царте Бланцхе); „Бајка о рибару и рибици“ (самостална продукција); „Доручак код Тифанија“ (Мадленианум); „Живот је сан“ (Народно позориште); „Кирија“ (Славија театар); „Главо луда“ (Позориште на Теразијама); „Љубинко и Десанка“ (Палас Шумадија); „Велики Гетсби“ (Мадленианум); „Има нешто што би требало да знаш“ (Позориште Славија); „Миладинова чаробна лампа“ и „Татата-тира“ (Позориште Пуж).
Такође, 2014. остварила је улогу српскиње у филму „Стојте галије царске“, затим 2016/2017. улогу кнегиње Милице у ТВ серији „Санта Мариа делла Салуте“, редитеља Здравка Шотре и улогу немице у „Пансион Европа“. Након Катарине Радивојевић која је тај лик играла у првој сезони, Милица Јанкетић је од друге сезоне, 2018. и 2019. у подели улога серије „Ургентни центар“, где игра главну сестру, Катарину Грујић. Нешто касније, 2018, 2019. и 2020. играла је портпаролку полиције у серији „Убице мог оца“.
Лектор је на представама у Народном позоришту „Тоша Јовановић“ у Зрењанину – „Имање и немање“; „Прс`о”; „Човек је човек“; „Ромео и Јулија“; „Моби Дик“; у Битеф театру – „Шта је она крива, није ништа она крива“ и Позоришту лектира Владимир Јевтовић – „Фауст“ и „Ромео и Јулија“.
Носилац награда “Мата Милошевић” и “Др Бранивој Ђорђевић” ФДУ-а у Београду (2012). Победник такмичења у казивању поезије на фестивалу “Дани Данила Лазовића” у Прибоју (2014), где је наредне године члан жирија. Члан жирија је и у неколико рецитаторских школских такмичења у ОШ „Владислав Рибникар“ у Београду.
Школске 2013/2014. демонстратор на предмету Дикција на Факултету драмских уметности, а педагошким радом бави се и у Омладинском позоришту „ДАДОВ“, где држи часове дикције.
ОБРАЗОВАЊЕ
1998/2002. – Гимназија Вук Караџић , Лозница, Србија
2002/2006. Факултет драмских уметности, одсек Глума, класа Проф. Др. Владимир Јевтовић,
Универзитет уметности, Београд, Србија.
Дипломирао 2006. год. са оценом 10 (десет).
Од 2012. Уметничке докторске студије, Факултет драмских уметности, одсек Глума,
Универзитет уметности, Београд, Србија.
ПРОФЕСИОНАЛНО ИСКУСТВО
ФИЛМ и ТВ
Бора под окупацијом (ТВ филм, 2007.)
Споредна улога – Мане Тртица Режија: Миливоје Милојевић
Позориште у кући (ТВ серија, 2007.)
Споредна улога – Курир Режија: Мирослав Лекић
Ближњи (ТВ филм, 2008.)
Споредна улога – Инспектор Режија: Миливоје Милојевић
Читуља за Ескобара (2008.)
Споредна улога – Лаза Режија: Милорад Милинковић
Љубав и мржња (ТВ серија, 2007/2008.)
Споредна улога – Коста
Режија: Слободан Шуљагић
Последња аудијенција (ТВ серија, 2008.)
Споредна улога – Новинар у Скупштини Режија: Ђорђе Кадијевић
Бела лађа 3 (ТВ серија, 2010.)
Споредна улога – Давидовић Режија: Михаило Вукобратовић
Грех њене мајке (ТВ серија, 2010.)
Споредна улога – Радојица Режија: Здравко Шотра
Куку, Васа (ТВ серија, 2010.)
Споредна улога – Ђура Шармер Режија: Слободан Шуљагић
Село гори, а баба се чешља (ТВ серија, 2010.)
Споредна улога – Таксиста Режија: Радош Бајић
Практичан водич кроз Београд са певањем и плакањем (2011.)
Споредна улога – Затвореник Режија: Бојан Вулетић
Непобедиво srcе (ТВ серија, 2011.)
Споредна улога Режија: Здравко Шотра
Шешир професора Косте Вујића (2012.)
Споредна улога – Адвокат Режија: Здравко Шотра
Новајлија (2015.)
Споредна улога – Полицајац Режија: Каи Баррy
Панта Драшкић, цена части (2015.)
Главна улога –Панта Драшкић Режија: Петар Ристовски
Зачарани (ТВ серија, 2015.)
Главна улога – Војник Марко Режија: Юрий Суходолский
Први сервис (ТВ серија, 2016/2017.)
Споредна улога – Здравко Љиљак Режија: Жива Станојевић
Убице мог оца (ТВ серија, 2016.)
Споредна улога – Полицајац стражар Режија: Предраг Антонијевић
Сумњива лица (ТВ серија, 2016/2017.)
Споредна улога – Агент за некретнине Режија: Душан Милић
Сенке над Балканом (ТВ серија, 2017.)
Споредна улога – Официр Александар Режија: ДраганБјелогрлић
Народно позористе у 10 цинова (ТВ серија, 2018.)
Драгољуб Сотировић (Краљевић Марко) Режија: Мишко Милојевић
Војна академија 4 (ТВ серија, 2018.)
Споредна улога – Наставник Жељко Режија: Дејан Зечевић
Краљ Петар И (ТВ серија, 2019.)
Споредна улога – Потпоруцник Медовић Режија: Петар Ристовски
Балканска међа (2019.)
Споредна улога – Србин у кафани Режија: Андреy Волгин
Далеко је Холивуд (ТВ серија, 2019.)
Главна улога – Недељко Режија: Милош Петричић, Миљан Давидовић
Шифра Деспот (ТВ серија, 2018/2019.)
Главна улога – Деспот Деспотовић Режија: Радош Бајић, Дејан Зечевић
Војна академија 5 (ТВ серија, 2020.)
Споредна улога – Соколов Режија: Дејан Зечевић
Балканска међа (ТВ серија, 2020.)
Споредна улога – Србин у кафани Режија: Андреy Волгин
Изгубљени (2020.)
Споредна улога – Бранислав Режија: Невена Трутин
12 Речи (ТВ серија, 2020.)
Споредна улога – Новаковић Режија: Јелена Столица
Камионџије д.о.о. (ТВ серија, 2021.)
Споредна улога – Терапеут/Ортопед Режија: Филип Чоловић
Дреам теам (ТВ серија, 2021.)
Споредна улога – Јоветић Режија: Дејан Зечевић
Бранилац (ТВ серија, 2021.)
Главна улога – адвокат Тома Фила Режија: Јелена Светличић
СТУДЕНТСКИ ФИЛМОВИ
Почетак лета (2008.)
Маре Режија: Никола Љуца
Добро Вам јутро, Петровић Петре (2010.)
Инспектор Режија: Владимир Тагић
Преградни зид (2011.)
Ивица Режија: Милош Миловановић
Излаз у случају опасности (2014.)
Отац Режија: Владимир Тагић
Светски рекордери (2016.)
Страхиња Режија: Никола Здравковић
ПРЕДСТАВЕ
Женидба и удадба (Факултет драмских уметности, улога – Младожења).
Аналфабета (Факултет драмских уметности, улога – Начелник).
Један од осам милиона начина да умрете у Србији (Факултет драмских уметности, улога – Милан).
Аудиција (Факултет драмских уметности, улога – Алберт).
Лекција (Позориште ДАДОВ, улога – Професор).
Принц Жаба (Позориште ДАДОВ, улога – слуга Бил).
У потрази за изгубљеним временом (Позориште ДАДОВ, улога – Пеџа).
Госпођица Јулија (Позориште ДАДОВ, улога – Жан).
Плес ситних демона (Позориште ДАДОВ, улога – Бата).
Боље јести колаче него мушкарце (Позориште ДАДОВ, улога – Мирослав).
Оркестар Титаник (Позориште ДАДОВ, улога – Хари).
Брод љубави (Звездара театар, улога – Василе).
Доктор Шустер (Звездара театар, улога – Лола).
Мајстор и Маргарита (Звездара театар, више улога).
У мочвари (Југословенско драмско позориште, улога – млади Ден).
Записи из поѕемља (Југословенско драмско позориште, улога – Симонов).
Бен (Београдско драмско позориште, улога – Вања).
Амерички бизон (Установа културе „Вук Стефановић Караџић“, улога – Боби).
Малограђанска свадба (Установа културе „Вук Стефановић Караџић“, улога – Младожења).
Трамвај звани самоћа (Установа културе „Вук Стефановић Караџић“, улога – путник).
Плутање (Културни центар Раковица, улога – Енди).
Чудо у Поскоковој драги (Народно позориште Суботица, више улога).
Три украдена романа (Народно позориште Кикинда, улога – Инспектор Никола Васић).
Зеко, зеко (Народно позориште Кикинда, улога – Жак).
Мирандолина (Народно позориште Кикинда, улога – Витез).
Носорог (Народно позориште Кикинда, улога – Жан).
Каубоји (Народно позориште Кикинда, улога – Иван Шевић).
Мурлин Мурло (Народно позориште Кикинда, улога – Алекса).
Мрешћење шарана (Народно позориште Кикинда, улога – Васа Вучуровић).
Ждрело (Народно позориште Кикинда, улога – Баштован).
Сумњиво лице (Народно позориште Кикинда, улога – Вића).
Буба у уху (Народно позориште Кикинда, улога – Турнел).
Трезнилиште (Народно позориште Кикинда и Установа културе „Вук Стефановић Караџић“, улога –Максим).
Српска лајка (Народно позориште у Београду и Народно позориште Кикинда, улога – Раде).
И сваки пут као да је први (Крушевачко позориште, улоге – Хаџи Риста, Сарош, Калуђер).
Лепотица Линејна (Крушевачко позориште, улоге – Пако Дули).
Оливера, кћи Миличина (Крушевачко позориште, улоге – султан Бајазит).
Калигула (Народно позориште у Београду, улога – Хеликон).
Дон Жуан (Позориште Театријум, улога – господин Недељковић).
Јазавац пред судом (Позориште Театријум, улога – Давид Штрбац).
СИНХРОНИЗАЦИЈА ЦРТАНИХ ФИЛМОВА
Ралф Разбијач (Ралф).
Стар Wарс (Мастер Yода).
Ким Опаснић (Др. Дракен).
ПЕДАГОШКО ИСКУСТВО
2009/2012. Инструктор Говора и Глуме у оквиру УМС школе за таленте
2013. Наставник Дикције , АКУД Крсманац, Београд
од 2020. год. Сарадник у настави на предмету Дикција, Факултет драмских уметности, Универзитет уметности у Београду
НАГРАДЕ
2006. год. награда “Мата Милошевић”- за најбољег студента генерације из предмета Глума.
2006. год. награда “Бранивој Ђорђевић”- за најбољег студента генерације из предмета.
2014. год. награда на Интернационалном позоришном фестивалу „Јоакиминтерфест” у Крагујевцу – за најбољег глумца фестивала.
2015.год. награда за најбољег глумца на фестивалу „Буцини дани“, Аранђеловац.
ПОСЕБНЕ ВЕШТИНЕ
Познавање страних језика: енглески језик – средњи ниво знања, руски језик- високи ниво знања.
Друго: певање, свирање гитаре, скијање, јахање, употреба ватреног оружја.
