шешир професора косте вујића

Роман „Шешир професора Косте Вујића“ Милована Витезовића доживео је огроман успех чак и пре објављивања. Наиме, иако је од почетка писан као роман, „Шешир“ је своје прво јавно представљање имао као телевизијска драма 1972. године. Од тада ни једна генерација није могла да се кроз школовање не сусретне са чувеним несташним разредом, касније ће се испоставити пуним научника, песника, математичара, политичара, али и њиховим омиљеним професором Костом Вујићем.
Овај мушки разред био је познат по својим невиним младалачким протестима против школства које их је ограничавало и правила која нису ишла у корак са временом, а који су њиховим професорима задавали велике муке.

У нашој представи, која је рађена по мотивима овог чувеног Витезовићевог дела, осим одељења Прве мушке гимназије, ту је и одељење Прве женске реалне гимназије. Важно нам је било да поред момака који су били визионари свог времена и који су мењали овај град, али и цело наше друштво, данас раме уз раме стоје девојке које су такође живеле у том времену, а чије су борбе на сличан начин биле револуционарне. Тако уз Јована Цвијића, Јашу Продановића, Мику Аласа, Милорада Митровића који су заиста чинили последњу генерацију професора Косте Вујића, у нашој представи имамо и његов женски разред који чине Милица Стојадиновић Српкиња, Јелисавета Начић, Драга Ључић, Милева Марић. Идеја ми је била да женски ликови добију свој глас, али и да докажемо да девојке и момци једни другима могу бити највећи савезници и да само подршком могу изградити боље сутра. Управо као што је и Витезовић описао пријатељство у свом роману.

                                                                     Исидора Милосављевић, ауторка драме