Била једном једна представа у ДАДОВ-у и звала се „Сасвим нови дан“. Било је то у доба невиности, пре него су нас одрасли натерали да прерано одрастемо. Слушали смо Екатерину велику, Талкинг Хеадс и Тхе Цуре, а живот је тако много обећавао. Иако смо многим будућим догађајима били затечени, изненађени, разочарани и шокирани, будимо искрени па признајмо да су се многи наши снови остварили. И најважније, остала нам је радост.
Након више од тридесет година опет радимо представу „Сасвим нови дан“. Исту, а другачију. Јер је све другачије. Али радост стварања остала је иста. И жар је исти. Али слике су снажније и речи су убојите. Ми нисмо томе криви. Одрастамо још раније него пре тридесет година.
Зато једва чекамо премијеру представе „Сасвим нови дан“ 2051. године, да видимо како и у чему ћемо онда одрастати.
