Predstave

USKORO: SASVIM NOVI DAN

Režija: Goran Golovko

Ovom predstavom DADOV nastavlja tradiciju "tragalačkog" pozorišta - pozorišta koje mladalačku energiju i kreativnost, uz podsticanje individualnog doprinosa svih mladih učesnika dramaturgiji i konačnoj formi predstave.  Dramaturšku okosnicu čini pitanje upliva medija i društvenih mreža na živote i svest adolescenata, a formu zadaje izbor klasične muzike (Verdi, Mocart, Šopen, Pučini...).  Predstavu postavlja nekadašnji umetnički direktor DADOV-a, dramski pedagog i reditelj Goran Golovko, u procesu koji uključuje brojne dramske radionice s dramskim igrama i vežbama, uz "prave" pozorišne probe. Scenska artikulacija oslanja se na poštovanje individualnosti svakog mladog glumca i svake mlade glumice, koji su i kreatori predstave. Cilj ovog rada je naročito estetsko iskustvo i doživljaj za sve učesnike i publiku jednako kao i razvijanje svesti o preuzimanju odgovornosti za svoje izbore i postupke.

USKORO: ŽIVOTINJSKA FARMA

Režija: Darijan Mihajlović

Radnja ovog romana, koji je objavljen 17. avgusta 1945. u Ujedinjenom Kraljevstvu, na satiričan način govori o događajima koji su doveli do dolaska na vlast u Rusiji Josifa Staljina, kao i o periodu njegove vladavine pre Drugog svetskog rata.

USKORO: STRAVIČNO ŽALOSNA KOMEDIJA I PRIČA O MNOGO GROZNOJ SMRTI PRIJAMA I TIZBE

Režija: Predrag Stojmenović

Ovaj autorski projekat Predraga Stojmenovića, predstavlja isečak iz čuvene drame Vilijema Šekspira – San letnje noći. Već iz naslova komedije uočljiv je motiv sna kojim Šekspir sledi svoju renesansnu teoriju. Taj je motiv uveo po uzoru na antičku književnost (Ovidijeve Metamorfoze) i Džefrija Čosera, oca engleske književnosti, koji je takođe sledio učenja antičke tradicije. Tako u Šekspirovoj komediji san ima simboličko značenje, odnosno pomaže likovima u donošenju važnih životnih odluka.

Osim antičke baštine, Šekspir sledi i folklornu baštinu. Tačan prevod reči „Midsummer“, koja je takođe sadržana u originalnom naslovu komedije, je Ivanjdan i odnosi se na vreme oko letnog solsticija (21. juna) te ima izraženo simboličko značenje u folklornoj tradiciji. „MidsummerDay“ označava jedan od takozvanih kvartalnih dana, odnosno tromesečnih rokova kada u Engleskoj počinje i ističe vreme za plaćanje najamnine i pada na dan Ivana Krstitelja (24. juna), stoga i „Midsummer Night“ pada na isti datum. Reč je o najkraćoj noći u godini, a prema narodnom verovanju u Ivanjskoj noći veštice, zli duhovi i vilenjaci lutaju naokolo i pokazuju vlast nad smrtnicima.

USKORO: ŠEST LICA TRAŽE PISCA

Režija: Milan Nešković

„Šest lica traže pisca“ je drama apsurda italijanskog pisca Luiđija Pirandela. Napisana je 1921. godine kada je prvi put izvedena u pozorištu Vale u Rimu. Kao što je to obično slučaj sa delima pozorišta apsurda, publika i kritičari delili su mišljenje o delu. Dok su neki smatrali da je delo potpuno ludo, neki su to shvatili kao pravu umetnost. Međutim, s vremenom je delo postajalo sve prihvaćenije.

U čitavoj priči naglašava se da ne postoji granica između stvarnosti i iluzije jer se neprestano ispreplicću. Uloge glumaca i stvarnih ljudi podjednako su isprepletene. Pravi ljudi se „igraju“ sami, a glumci igraju prave ljude i na taj način pojačavaju tragediju svojih sudbina. Sama radnja varira između komedije i tragedije. Iako se u radnji dešava toliko mešanja, sve je zapravo logično povezano.

Možda predstava

Režija:

“Možda predstava“ zamišljena je kao jedinstveni pozorišni koncept u kome se prepliću scene iz čuvenih drama Šekspira i Pirandela. Osnovni struktura bazirana je ideji pozorišta u pozorištu, tako što se kroz predstavu prepliću scene iz Pirandelovog komada „Šest lica traže pisca“, „Hamleta“ i „Sna letnje noći“. Ideja je da se kroz sam čin pravljenja jedne predstave, odnosno pozorišnih proba i svega onoga što se suštinski dešava u jednom pozorištu (glumci, reditelj, tehnika, uprava) pozabavimo samim činom kreativnog stvaralaštva. Da li će se predstava u trenutnoj situaciji uopšte održati, da li će reditelj uspeti da okupi glumce, i kako danas postaviti klasiku kada je sve toliko puta već viđeno? Upravo zato, otvaramo pitanje koliko nam je pozorište bitno i kako uspeva da se održi u današnjem vremenu, stoga i sam naslov predstavlja upitnu premisu – „Možda predstava“

GRETA IZ „FAUSTA“

Režija: Srđan J. Karanović

Predstava se bavi odnosima među stvaraocima u pozorištu. Na primeru scene iz Geteovog „Fausta“ (stranica 89) pratimo i analiziramo više različitih odnosa između reditelja, glumice, rekvizitera, dramaturga... Priroda i dinamika tog odnosa, od scene do scene, uslovljena je „tipom“ reditelja ili glumice koji se sreću u konkretnoj varijaciji scene.
Tako će publika biti u prilici da upozna Početnicu, Divu, „provincijsku prvakinju“, reditelja „tezgaroša“, „mučitelja“ ili „frojdistu“ i bar na kratko „zaviri“ i otkrije deo procesa nastajanja jedne pozorišne predstave.
U radu na predstavi potrudićemo se da pronađemo, obradimo, postavimo i jasno označimo postupke, odnose, sukobe, htenja koji su karakteristični za „pozorišne ljude“ sa ciljem da predstava istovremeno bude zanimljiva i publici koja nikad nije prešla „s druge strane rampe“ i svima nama koji smo stalno na sceni i oko nje.

Ljubavna lektira

Režija: Luka Jovanov

“Ljubavna lektira” je pregled ljubavne poezije (lektire) od lirskih narodnih pesama preko romantičara Laze Kostića, Đure Jakšića, Branka Radičevića, modernista poput Jovana Dučića, Milana Rakića, Branka Miljkovića i posleratne poezije Desanke Maksimović, Vaska Pope, Mike Antića... Pomenute poete se izučavaju kroz godine školovanja, počevši od osnovne škole pa sve do kraja srednje škole. Cilj predstave je da, kroz humorističku prizmu, obradimo savremeni pogled na ljubavne teme od vajkada do današnjeg trenutka, tako što će se napraviti odabir od petnaest najznačajnijih ljubavnih pesama, koje ćemo prikazati kroz 15 glumaca na sceni. Način obrade neće biti recitatorskog tipa, već će biti duhovita polemika o motivima sa kojima se deca-glumci povezuju danas. Ispitivaće se šta je danas društveno prihvatljivo od opisanih ljubavnih odnosa, na kojim mestima je vreme promenilo način na koji se zbližavaju parovi, šta je tada bila ustaljena norma ponašanja i kako se modifikovala do današnjeg dana. Neretko se događa da se među tinejdžerima ljubavne pesme izvrgavaju ruglu i nipodaštavaju, a upravo u tim godinama se stvaraju prvi ljubavni odnosi i kod njih samih. Poenta je da prikažemo, koliko god ta vremena bila strana i davna tinejdžerima, odnosi se, uslovljeni društvenim okolnostima i normativima, menjaju, ali ljubav, kao takva, bila je ista onda kao što je i sada.

ČETIRI GODIŠNJA DOBA

Režija: Marko Čelebić

Četiri godišnja doba (italijanski Le quattro stagioni) je popularni naziv za ciklus od četiri koncerta za violinu i orkestar, delo italijanskog baroknog kompozitora i violiniste Antonija Vivaldija. Delo je napisano 1723. godine kao deo zbirke od 12 koncerata, a objavljen je 1725. Ovo delo je naročito bilo popularno u Francuskoj, a sam kralj Luj XV je zahtevao da se jedan od ovih koncerata “Proleċe” ((La Primavera) izvodi specijalno za njega.

SVIMA KOJIH SE TIČE

Režija: Andrea Pjević

Osnovna ideja predstave je da sa tinejdžerima preispita tabu teme njihovog odrastanja, a to su: istraživanje seksualnosti, konzumiranje psihoaktivnih supstanci, samoubistvo, vršnjačko nasilje i seksualno napastvovanje. Cilj rada na predstavi je da otvori pitanja i pronađe odgovore o spomenutim fenomenima kako bi pomogla tinejdžerima da se sa istim suoče.

NE IDI OD KUĆE, DERLE

Režija: Nevena Mijatović

Na početku ovog procesa postavila sam deci pitanje da li znaju šta je to distopija. Malo njih je znalo, a kroz proces smo svi shvatili da je i živimo. Ovo je predstava o slobodi i novim početcima. Derle, glavni lik, „zarobljen“ je u futuristički prikazanom uređenom sistemu gde se hiararhija zna, pravila poštuju i gde vlada diktatura, ali on snažno oseća da tu ne pripada. Zaljubljujući se u Anu, koja je oličenje nesputanosti, on spoznaje slobodu. Okrenuvši se prirodi, Derle će otkriti svoj pravi identitet, otići će od svoje kuće. Naravno, svaki junčki postupak ima svoju cenu. A koja je cena slobode? I kada smo civilizacijski dotakli don, ima li šanse za novi početak?

KADA PRIČAMO O LJUBAVI, DA LI PRIČAMO

Režija: Marko Čelebić

Radnja se dešava za vreme srednjoškolske maturske ekskurzije na putu po Mediteranu. Kroz priču pratimo odrastanje i prerastanje jednog razreda kao i suočavanje sa činjenicom da će naglo promeniti sredinu. Pratimo stvaranje novih ljubavi i prijateljstava, ali i razilaženje postojećih. 

LAJANJE NA ZVEZDE

Režija: Radovan Knežević

Mjuzikl Lajanje na zvezde, zasnovan na kultnom romanu Milovana Vitezovića, prati doživljaje buntovnog odeljenja IV2 u njihovoj poslednjoj godini gimnazije u fiktivnom mestu Moravski Karlovci 1962. godine.
Glavni junaci su otkačeni maturanti, koji poslednje dve nedelje gimnazije žele maksimalno da iskoriste, i još otkačeniji profesori, koji jedva čekaju da završe s njima, ali su opet svesni da će im veoma nedostajati.

Romeo i Julija

Režija: Vladan Đurković

Zasnovan na čuvenoj Šekspirovoj tragediji, mjuzikl Romeo i Julija je razigran, ali i napet i mračan pogled na univerzalnu priču ljubavnika iz zavađenih porodica. Može li Romeova i Julijina ljubav da opstane ako su daleko od svojih roditelja i Verone?

ŠKOLA

Režija: Darijan Mihajlović

Predstava „Škola“, rađena po motivima iz istoimene knjige Jasminke Petrović, na slikovit način prikazuje đačku svakodnevnicu, i probleme sa kojima se susreću učenici i profesori.

TALAS

Režija: Predrag Stojmenović

“Tekst za predstavu „Talas“ dramatizuje se na osnovu školskog eksperimenta, koji je u SAD sproveo profesor Ron Džouns. Nemoćan da objasni učenicima kako su Nemci pristali na nacizam, odlučio je da u pet školskih dana zajedno sa njima simulira nastanak takvog uređenja društva.

Art

Režija: Vladan Đurković

Komad "ART" Jasmine Reze predstavlja veliko delo savremenog dramskog stvaralaštva, koje će zasigurno vremenom prerasti  u klasike dramske književnosti. Ovo delo je za 20 godina, koliko ono postoji, igrano širom sveta i pokazalo se kao veoma univerzalno i veoma zahvalno za scensku postavku. 

Ples sitnih demona

Režija: Srđan J. Karanović

Predstava rađena po romanu Marka Vodojkovića, koji je 2001. godine bio u širem izboru za NIN-ovu nagradu. Režiju predstave potpisuje Srđan J. Karanović

STILSKE IGRE

Režija: Radovan Knežević

Predstava rađena po knjizi Simeona Marinkovića, u režiji i adaptaciji Radovana Kneževića. Reč je o veseloj razgiranoj predstavi sa preko 30 mladih glumaca, koji su na duhovit i savremen način ispričali basnu o gavranu i lisici.

U CARA TROJANA KOZJE UŠI

Režija: Darijan Mihajlović

Predstava „U cara Trojana kozje uši“ u režiji Darijana Mihajlovića predstavlja novo čitanje narodne bajke. Ova muzičko – scenska postavka narodne bajke zainteresovaće i nasmejati kako najmlđu publiku, tako i njihove roditelje.

NISAM KRIVA

Režija: Vladan Đurković

Dokumentarna predstava Mine Ćirić „Nisam kriva”, u režiji Vladana Đurkovića, rađena je po iskustvima žrtava nasilja. Grad Beograd, u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, organizovao je predstavu povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama.

Seks za početnike

Režija: Vladan Đurković

Predstava “Seks za početnike”, po motivima istoimene knjige Jasminke Petrović I u režiji Vladana Đurkovića, premijerno će biti izvedena sutra u 20 sati na sceni Omladinskog pozorišta “Dadov”.

Izvršna produkcija