SIMFONIJA CRNJANSKI
Režija: Đorđe MarkovićPutujući kroz svet Miloša Crnjanskog i i iznova posećujući njegova dela, nesvesno sam počeo da osluškujem muziku jezika, njegovu fluidnost, slikovitost i treperavost. Na tom putovanju sam shvatio da se svi ti slapovi rečenica, stihova, slika i boja slivaju u jednu nerukotvorenu simfoniju.
BAJKE ZA DECU I ODRASLE
Režija: Srđan J. KaranovićPredstava „Bajke za decu i odrasle“ u režiji Srđana J. Karanovića nastala je po motivima tekstova Živomir Jokovića „Uspavana lepotica“ i Igora Bojovića „Crvenkapa“. Namera autora predstave je da na svremen način , blizak generacijama današnje dece (i svih onih koji se još uvek tako osećaju) koja odrastaju u specifičnim tehničko-tehnološkim okolnostima , približe opšte poznate priče uz neophodnu i neizbežnu poruk
BOMBONA
Režija: Marko ČelebićPredstava „Bombona“ tretira, i iz različitih uglova sagledava, problem nasilja nad ženama kao i uticaj narkomanije na njegovu pojavu. Cilj predstave je da mladima, kroz njihov jezik i kroz razumevanje generacijskog problema, pokažemo da anksioznost, melanholiju, depresiju ne treba rešavati narkoticima – oni su samo kratkotrajno rešenje problema, a vremenom postaju dugoročan problem. Želimo da ih ohrabrimo da mogu da se povere svojim bližnjima, da je nekad u redu da se osećaju loše, da ne moraju uvek da budu na visini zadatka, da ne moraju da budu izuzetni niti nasmejani u svakom trenutku njihovog života.
Ljubav je kao čokolada
Režija: Predrag StojmenovićPredstava je sačinjena od više kratkih priča , koje prate živote dvadesetogodišnjaka koji su “singl”. Oni su zatočenici svojih svetova, satkanih od različitih želja, snova i ciljeva. Oni se nadaju ljubavi , žele ljubav, sanjaju o ljubavi, ali njihovi životi nisu zaustavljeni da bi čekali da im se ljubav desi. Ljubav je kao čokolada je melodrama o generacijskom problemu, o milenijalskoj samodovoljnosti kao i pogubnoj metiljavosti koja upravo iz nje proizilazi. Priča o generaciji koja želi da voli i da bude voljena , ali posrće u pokušajima da to ostvari .
ŠTA JE SOBAR VIDEO
Režija: Srđan J. KaranovićGlavni događaj u ovoj urnebesnoj komediji engleskog pisca Džoa Ortona jeste pokušaj uglednog psihijatra da prikrije svoju preljubu koristeći se lažima, pri tom uplićući sebe i ostale aktere u sve veći haos da bi na kraju bio primoran da ipak kaže istinu ne bi li spasao ne samo svoju karijeru ili brak već i dokazao sopstvenu uračunljivost.
ŽIVOTINJSKA FARMA
Režija: Darijan MihajlovićRadnja ovog romana, koji je objavljen 17. avgusta 1945. u Ujedinjenom Kraljevstvu, na satiričan način govori o događajima koji su doveli do dolaska na vlast u Rusiji Josifa Staljina, kao i o periodu njegove vladavine pre Drugog svetskog rata.
SASVIM NOVI DAN
Režija: Goran GolovkoBila jednom jedna predstava u DADOV-u i zvala se „Sasvim novi dan“. Bilo je to u doba nevinosti, pre nego su nas odrasli naterali da prerano odrastemo. Slušali smo Ekaterinu veliku, Kjur, a život je tako mnogo obećavao. Iako smo mnogim budućim događajima bili zatečeni, iznenađeni, razočarani i šokirani, budimo iskreni pa priznajmo da su se mnogi naši snovi ostvarili. I najvažnije, ostala nam je radost.
Možda predstava
Režija:“Možda predstava“ zamišljena je kao jedinstveni pozorišni koncept u kome se prepliću scene iz čuvenih drama Šekspira i Pirandela. Osnovni struktura bazirana je ideji pozorišta u pozorištu, tako što se kroz predstavu prepliću scene iz Pirandelovog komada „Šest lica traže pisca“, „Hamleta“ i „Sna letnje noći“. Ideja je da se kroz sam čin pravljenja jedne predstave, odnosno pozorišnih proba i svega onoga što se suštinski dešava u jednom pozorištu (glumci, reditelj, tehnika, uprava) pozabavimo samim činom kreativnog stvaralaštva. Da li će se predstava u trenutnoj situaciji uopšte održati, da li će reditelj uspeti da okupi glumce, i kako danas postaviti klasiku kada je sve toliko puta već viđeno? Upravo zato, otvaramo pitanje koliko nam je pozorište bitno i kako uspeva da se održi u današnjem vremenu, stoga i sam naslov predstavlja upitnu premisu – „Možda predstava“
GRETA IZ „FAUSTA“
Režija: Srđan J. KaranovićPredstava se bavi odnosima među stvaraocima u pozorištu. Na primeru scene iz Geteovog „Fausta“ (stranica 89) pratimo i analiziramo više različitih odnosa između reditelja, glumice, rekvizitera, dramaturga... Priroda i dinamika tog odnosa, od scene do scene, uslovljena je „tipom“ reditelja ili glumice koji se sreću u konkretnoj varijaciji scene.
Tako će publika biti u prilici da upozna Početnicu, Divu, „provincijsku prvakinju“, reditelja „tezgaroša“, „mučitelja“ ili „frojdistu“ i bar na kratko „zaviri“ i otkrije deo procesa nastajanja jedne pozorišne predstave.
U radu na predstavi potrudićemo se da pronađemo, obradimo, postavimo i jasno označimo postupke, odnose, sukobe, htenja koji su karakteristični za „pozorišne ljude“ sa ciljem da predstava istovremeno bude zanimljiva i publici koja nikad nije prešla „s druge strane rampe“ i svima nama koji smo stalno na sceni i oko nje.
Ljubavna lektira
Režija: Luka Jovanov“Ljubavna lektira” je pregled ljubavne poezije (lektire) od lirskih narodnih pesama preko romantičara Laze Kostića, Đure Jakšića, Branka Radičevića, modernista poput Jovana Dučića, Milana Rakića, Branka Miljkovića i posleratne poezije Desanke Maksimović, Vaska Pope, Mike Antića... Pomenute poete se izučavaju kroz godine školovanja, počevši od osnovne škole pa sve do kraja srednje škole. Cilj predstave je da, kroz humorističku prizmu, obradimo savremeni pogled na ljubavne teme od vajkada do današnjeg trenutka, tako što će se napraviti odabir od petnaest najznačajnijih ljubavnih pesama, koje ćemo prikazati kroz 15 glumaca na sceni. Način obrade neće biti recitatorskog tipa, već će biti duhovita polemika o motivima sa kojima se deca-glumci povezuju danas. Ispitivaće se šta je danas društveno prihvatljivo od opisanih ljubavnih odnosa, na kojim mestima je vreme promenilo način na koji se zbližavaju parovi, šta je tada bila ustaljena norma ponašanja i kako se modifikovala do današnjeg dana. Neretko se događa da se među tinejdžerima ljubavne pesme izvrgavaju ruglu i nipodaštavaju, a upravo u tim godinama se stvaraju prvi ljubavni odnosi i kod njih samih. Poenta je da prikažemo, koliko god ta vremena bila strana i davna tinejdžerima, odnosi se, uslovljeni društvenim okolnostima i normativima, menjaju, ali ljubav, kao takva, bila je ista onda kao što je i sada.
ČETIRI GODIŠNJA DOBA
Režija: Marko ČelebićČetiri godišnja doba (italijanski Le quattro stagioni) je popularni naziv za ciklus od četiri koncerta za violinu i orkestar, delo italijanskog baroknog kompozitora i violiniste Antonija Vivaldija. Delo je napisano 1723. godine kao deo zbirke od 12 koncerata, a objavljen je 1725. Ovo delo je naročito bilo popularno u Francuskoj, a sam kralj Luj XV je zahtevao da se jedan od ovih koncerata “Proleċe” ((La Primavera) izvodi specijalno za njega.
SVIMA KOJIH SE TIČE
Režija: Andrea PjevićOsnovna ideja predstave je da sa tinejdžerima preispita tabu teme njihovog odrastanja, a to su: istraživanje seksualnosti, konzumiranje psihoaktivnih supstanci, samoubistvo, vršnjačko nasilje i seksualno napastvovanje. Cilj rada na predstavi je da otvori pitanja i pronađe odgovore o spomenutim fenomenima kako bi pomogla tinejdžerima da se sa istim suoče.
NE IDI OD KUĆE, DERLE
Režija: Nevena MijatovićNa početku ovog procesa postavila sam deci pitanje da li znaju šta je to distopija. Malo njih je znalo, a kroz proces smo svi shvatili da je i živimo. Ovo je predstava o slobodi i novim početcima. Derle, glavni lik, „zarobljen“ je u futuristički prikazanom uređenom sistemu gde se hiararhija zna, pravila poštuju i gde vlada diktatura, ali on snažno oseća da tu ne pripada. Zaljubljujući se u Anu, koja je oličenje nesputanosti, on spoznaje slobodu. Okrenuvši se prirodi, Derle će otkriti svoj pravi identitet, otići će od svoje kuće. Naravno, svaki junčki postupak ima svoju cenu. A koja je cena slobode? I kada smo civilizacijski dotakli don, ima li šanse za novi početak?
KADA PRIČAMO O LJUBAVI, DA LI PRIČAMO
Režija: Marko ČelebićRadnja se dešava za vreme srednjoškolske maturske ekskurzije na putu po Mediteranu. Kroz priču pratimo odrastanje i prerastanje jednog razreda kao i suočavanje sa činjenicom da će naglo promeniti sredinu. Pratimo stvaranje novih ljubavi i prijateljstava, ali i razilaženje postojećih.
LAJANJE NA ZVEZDE
Režija: Radovan KneževićMjuzikl Lajanje na zvezde, zasnovan na kultnom romanu Milovana Vitezovića, prati doživljaje buntovnog odeljenja IV2 u njihovoj poslednjoj godini gimnazije u fiktivnom mestu Moravski Karlovci 1962. godine.
Glavni junaci su otkačeni maturanti, koji poslednje dve nedelje gimnazije žele maksimalno da iskoriste, i još otkačeniji profesori, koji jedva čekaju da završe s njima, ali su opet svesni da će im veoma nedostajati.
Romeo i Julija
Režija: Vladan ĐurkovićZasnovan na čuvenoj Šekspirovoj tragediji, mjuzikl Romeo i Julija je razigran, ali i napet i mračan pogled na univerzalnu priču ljubavnika iz zavađenih porodica. Može li Romeova i Julijina ljubav da opstane ako su daleko od svojih roditelja i Verone?
ŠKOLA
Režija: Darijan MihajlovićPredstava „Škola“, rađena po motivima iz istoimene knjige Jasminke Petrović, na slikovit način prikazuje đačku svakodnevnicu, i probleme sa kojima se susreću učenici i profesori.
TALAS
Režija: Predrag Stojmenović“Tekst za predstavu „Talas“ dramatizuje se na osnovu školskog eksperimenta, koji je u SAD sproveo profesor Ron Džouns. Nemoćan da objasni učenicima kako su Nemci pristali na nacizam, odlučio je da u pet školskih dana zajedno sa njima simulira nastanak takvog uređenja društva.
Art
Režija: Vladan ĐurkovićKomad "ART" Jasmine Reze predstavlja veliko delo savremenog dramskog stvaralaštva, koje će zasigurno vremenom prerasti u klasike dramske književnosti. Ovo delo je za 20 godina, koliko ono postoji, igrano širom sveta i pokazalo se kao veoma univerzalno i veoma zahvalno za scensku postavku.
Ples sitnih demona
Režija: Srđan J. KaranovićPredstava rađena po romanu Marka Vodojkovića, koji je 2001. godine bio u širem izboru za NIN-ovu nagradu. Režiju predstave potpisuje Srđan J. Karanović
STILSKE IGRE
Režija: Radovan KneževićPredstava rađena po knjizi Simeona Marinkovića, u režiji i adaptaciji Radovana Kneževića. Reč je o veseloj razgiranoj predstavi sa preko 30 mladih glumaca, koji su na duhovit i savremen način ispričali basnu o gavranu i lisici.
U CARA TROJANA KOZJE UŠI
Režija: Darijan MihajlovićPredstava „U cara Trojana kozje uši“ u režiji Darijana Mihajlovića predstavlja novo čitanje narodne bajke. Ova muzičko – scenska postavka narodne bajke zainteresovaće i nasmejati kako najmlđu publiku, tako i njihove roditelje.
NISAM KRIVA
Režija: Vladan ĐurkovićDokumentarna predstava Mine Ćirić „Nisam kriva”, u režiji Vladana Đurkovića, rađena je po iskustvima žrtava nasilja. Grad Beograd, u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, organizovao je predstavu povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama.
Seks za početnike
Režija: Vladan ĐurkovićPredstava “Seks za početnike”, po motivima istoimene knjige Jasminke Petrović I u režiji Vladana Đurkovića, premijerno će biti izvedena sutra u 20 sati na sceni Omladinskog pozorišta “Dadov”.
