Луиђи Пирандело

Луиђи Пирандело (1867.-1936.) италијански је драматург, романописац и књижевник, а 1934. године је добио Нобелову награду за књижевност. Родио се на Сицилији, а Факултет похађа на Сицилији, па у Бону. Након што је одбранио научни рад и постао доктор наука италијанског језика из подручја дијалектологије, враћа се из Немачке у Рим и полако се укључује у књижевни живот. Упознаје се са радом италијанских натуралиста, те се осећа њихов утицај у његовим раним стваралачким делима. Прво је писао поезију, а његове прве објављене збирке песама носиле су назив „Весело зло“ и „Ускрс земље“. Након тога почиње да објављује новеле и романе, а врхунац његовог књижевног стварања завршава драмама. Тако је прва његова објављена новела „љубави без љубави“, па следе „Рајнске елегије“. Његов први роман био је „Изопштена“, а након тога објављене су збирке „Шале смрти и живота“ и „Кад сам био луд“. Иако су му и пословни и приватни живот обележили проблеми, он је сво то време провео пишући. Тако је највећу пажњу добио његов роман „Покојни Матија Паскал“ који је написао у тешким годинама. Након тога следе дела „Стари и млади“, „Снимамо“, „Неко, нико и сто хиљада“ и неке од збирки приповедака. Ипак, најпознатији је био по писању драма. Објавио је чак 44 драме, а међу њима се истичу „Тако је (ако вам се чини)“, „Шест лица тражи писца“, „Хенрик ИВ„.