Светлана Бојковић

„Била сам члан Дадова од своје шеснаесте до осамнаесте године. Та мала и отмена кућа имала је своју арому коју су употпуњавали и присуство наше младости и време у коме смо живели. Била је чиста, спрејом напарфимисана пред улазак публике, свечана пред сваку представу. И ми смо се осећали свечано и »фино« се облачили. Представа је заиста била наш уметнички чин. Од кућепазитеља до управника, па преко нас »глумаца«, сви су радили све, сви су жестоко чували своју илузију. И то је било дивно.“