„Bila sam član Dadova od svoje šesnaeste do osamnaeste godine. Ta mala i otmena kuća imala je svoju aromu koju su upotpunjavali i prisustvo naše mladosti i vreme u kome smo živeli. Bila je čista, sprejom naparfimisana pred ulazak publike, svečana pred svaku predstavu. I mi smo se osećali svečano i »fino« se oblačili. Predstava je zaista bila naš umetnički čin. Od kućepazitelja do upravnika, pa preko nas »glumaca«, svi su radili sve, svi su žestoko čuvali svoju iluziju. I to je bilo divno.“
