„У Дадов сам доспела у читавој групи својих другара са којима сам се и надаље највише дружила и највише представа направила.
Те године, 1988., Дадов је обновљен и направљена је велика аудиција. Ми смо сви заједно били примљени, приказавши кратко комични комад једнога од нас, Ивана Меденице, Погрешна дијагноза. Ми смо Дијагнозу припремали у некаквом подрумчету, тако да нам је дадовска сцена изгледала непрегледно, раскошно, па смо се све време мотали само у ћошку сцене.“
