„Све је почело почетком октобра ‘91. Дошао сам на аудицију у Дадов и прошао. Од тог дана за мене је почела година дружења са најлепшим и најбољим аматерским позориштем у Београду. Прво студио, а затим и почетак спремања представе Случајеви Данила Хармса.
Та представа ми је тада значила све, заокупивши ме тако јако да је никада нећу заборавити.
Публика је такође волела ову представу и сећам се људи који су долазили по пет шест пута да је гледају.
Затим улогу Пере Митића у Давитељу. Предиван период је био спремање представе. Оно што ће ми увек остати од ове две представе је неки посебан мирис сваке од њих. Другачије сам се осећао у Случајевима, а другачије у Давитељу. Уопште, Дадов, његова сцена, седишта, публика, ресторан – за мене има неки посебан мирис.“
