„Dadov, ne tako davno, ali već sećanje je za mene bilo mesto gde sam prvi put osetio duh pozorišta. Mesto gde smo se zajedno igrali, zajedno stvarali, zajedno imali nešto da kažemo i poručimo, i na neki način zajedno živimo. Definitivno jedna od glavnih stanica mog odrastanja i ulaska u svet glume i pozorišta. Čitava generacija koja je tada, za razliku od naših vršnjaka sa strane imala smisleno druženje i kvalitetno provođenje vremena je tu odrasla i nastavila da se druži. Veliki broj Dadovaca je upisao akademije i uvek je sreća kada se posle nekog vremena sretnemo, ali sada već profesionalno, u poslu. Dadov će za mene uvek biti divno sećanje na jedan prelep period života.“
