„Godinu dana provedenih u Dadovu mi je dalo snagu. Neki od nas su bavljenju amaterskim pozorištem prišli neozbiljno, a neki preozbiljno kao ja. Stalno sam se preslišavala tekst s pampurom u ustima pošto mi je dikcija zadavala dosta muke. Da nisam sve to shvatila ozbiljno, ne bih te godine upisala glumu. Ostala bih u Dadovu i možda bih se bavila nekim drugim pozivom. U amaterizmu sam naučila da izdržim na sceni, da dolazim na vreme na probe, da se zagrejem pred predstavu, da volim to što radim i – da radim. „
