Ako pozorište može da se nauči, onda sam ga ja naučio u Dadovu. Tamo nekako naučiš da pozorište nije , na primer, reditelj sedi i govori šta da se radi, glumci dolaze na posao a ne u pozorište, marketing je u nekoj kancelariji gde nikad nisi bio. Dadov je kad ti je kompozitor i glumac, pisac je marketing, kostimograf je krojač, scenograf – dekorater, a reditelj tata i mama, brat ili sestra i ponekad, samo ponekad, neko ko traži da se radi.
