„U Dadov sam dospela u čitavoj grupi svojih drugara sa kojima sam se i nadalje najviše družila i najviše predstava napravila.
Te godine, 1988., Dadov je obnovljen i napravljena je velika audicija. Mi smo svi zajedno bili primljeni, prikazavši kratko komični komad jednoga od nas, Ivana Medenice, Pogrešna dijagnoza. Mi smo Dijagnozu pripremali u nekakvom podrumčetu, tako da nam je dadovska scena izgledala nepregledno, raskošno, pa smo se sve vreme motali samo u ćošku scene.“
