„Дадов, не тако давно, али већ сећање је за мене било место где сам први пут осетио дух позоришта. Место где смо се заједно играли, заједно стварали, заједно имали нешто да кажемо и поручимо, и на неки начин заједно живимо. Дефинитивно једна од главних станица мог одрастања и уласка у свет глуме и позоришта. Читава генерација која је тада, за разлику од наших вршњака са стране имала смислено дружење и квалитетно провођење времена је ту одрасла и наставила да се дружи. Велики број Дадоваца је уписао академије и увек је срећа када се после неког времена сретнемо, али сада већ професионално, у послу. Дадов ће за мене увек бити дивно сећање на један прелеп период живота.“
