Ако позориште може да се научи, онда сам га ја научио у Дадову. Тамо некако научиш да позориште није , на пример, редитељ седи и говори шта да се ради, глумци долазе на посао а не у позориште, маркетинг је у некој канцеларији где никад ниси био. Дадов је кад ти је композитор и глумац, писац је маркетинг, костимограф је кројач, сценограф – декоратер, а редитељ тата и мама, брат или сестра и понекад, само понекад, неко ко тражи да се ради.
