Када размишљам о будућности ДАДОВ- а видим је исто као прошлост, он свакако има неки развојни пут којим иде, али чини ми се да нема потребе да нешто много мења, јер је то само питање ослушкивања шта је то што долази и праћење тога, поштовања те емоције коју свака генерација са собом доноси, и слушање тих младих уметника који долазе са својим текстовима први пут да режирају, какав је то свет који они зеле да праве.
